Malarija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Malarija". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Seminarski rad iz predmeta
Specijalna epidemiologija
MALARIJA
Guša Biljana
Sombor 2008.
Smer: Strukovni sanitarno-ekološki inženjer
Predmet: specijalna epidemiologija
Naslov seminarskog rada: Malarija
Bolest
Malarija je infektivna, obligatno vektorska bolest koju izaziva sićušni parazit Plasmodium i to bilo koja od četiri vrste, koliko ih i postoji. Malarija predstavlja “kraljicu tropskih bolesti” i ona je najrasprostranjenija tropska bolest.
Agens
Malariju izaziva sićušni parazit Plasmodium i to bilo koja od četiri vrste, koliko ih i postoji. Svaka od ovih vrsti ima svoje specifičnosti, bilo prema reakciji na medikamente ili prema lokaciji u organizmu nakon infekcije, ali i prema efektima koje ima po zdravlje čoveka.
Plasmodium je rod parazitskih protista. Infekcija ovim rodom je poznata pod nazivom malarija. Parazit u svom životnom cikusu uvek ima dva domaćina - komarca kao prelaznog domaćina (vektora infekcije) i nekog kičmenjaka kao konačnog domaćina. Bar deset vrsta ovog roda parazitira u čoveku.
Plasmodium falciparum je vrsta koja se geografski prostire u tropskim i subtropskim područjima, dakle oko Ekvatora. Infekcija ovim parazitom može ugroziti život obolelog u toku par dana od ulaska parazita u organizam, a kod parazita postoji rezistencija na većinu dostupnih medikamenata, tako da terapija mora biti kombinovana. Gotovi svi smrtni slučajevi su od Plasmodium falciparum.
Plasmodium falciparum
Plasmodium vivax, Plasmodium malariae i Plasmodium ovale su preostale vrste, koje nisu tako opasne po čoveka. Postoje primeri uspešnog oporavka nakon mesec dana, čak i bez lečenja priznatim medikamentima. Nalaze se u svim tropskim krajevima sveta, izuzev Plasmodium ovale koji je nađen samo u zapadnoj Africi. Plasmodium vivax i Plasmodium malariae se mogu nastaniti u jetri čoveka, što može izazvati dodatne komplikacije i zahtevati dodatni medicinski tretman.
Rezervoar
Rezervoar zaraze je bolestan čovek – parazitonoša, nema ga u životinjama.
Izvor infekcije i putevi širenja
Izvor infekcije je ženka komarca vrste Anopheles gambiae, koja se hrani gotovo isključivo ljudskom krvlju i prenosi parazite na svojoj sisaljci (tj. pljuvačkom koja se nalazi na "surli" komarca kojom sisa krv) u trenutku kada uzima svoj redovni obrok krvi. Jednom kada se parazit nađe u telu, on otpočinje čitav niz složenih promena, kao deo svog životnog ciklusa. Parazit napada imunološki sistem, inficira jetru i crvena krvna zrnca, da bi konačno došao u fazu kada on sam može da inficira drugog komarca koji ujeda zaraženog čoveka, čime se zaraza širi na sledećeg komarca i sledećeg čoveka!
Anopheles albimanus, prenosnik malarije
Komarac ima duge, tanke poput vlakna noge i išarana krila; pripada rodu Anopheles, jedinom insektu sposobnom da prenese parazit malarije. A reč je isključivo o ženkama: mužjake krv ne zanima, ali ženke su zavisne od belančevinama bogatog hemoglobina kojim hrane svoja jajašca. Komarčeva rilica izgleda čvrsta kao klin, ali to je zapravo navlaka u kojoj su smešteni posebni alati - oštrice za sečenje i cev za hranjenje snabdevena dvema sićušnim pumpama. Ženka probada površinski sloj kože, zatim prodire kroz tanak sloj masti, pa do mreže krvlju ispunjenih mikrokapilara. Onda počinje da pije.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET