Zdravstveno vaspitanje i prevencija cerebrovaskularnog insulta | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Zdravstveno vaspitanje i prevencija cerebrovaskularnog insulta". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Здравствено васпитање и превенција
цереброваскуларног инсулта
УВОД
Цереброваскуларни инс улт је престанак функционисања одређених група можданих ћелија који настаје услед недостатка хранљивих материја и кисеоника. Недостатак хранљивих материја се јавља као последица поремећаја крвотока услед зачепљења крвних судова или услед њиховог прскања и излива крви у мождано ткиво или мождане овојнице. Како мождане ћелије не поседују резерве хранљивих материја долази до њиховог пропадања што се клинички манифестује испадом оних функција за чије су извршење оне одговорне.
Инциденца
Годишња инциденција за сва животна доба износи око 2 на 1000 становника. Годишња инциденца за популацију старију од 65 година је од 20 до 40 на 1000 становника. У нашој земљи годишње има око 20 000 нових болесника са цереброваскуларним инс ултом.Охрабрује чињеница да смртност од апоплексије опада задњих деценија у развијеним земљама, што је пре свега резултат ефикасног спровођења мера примарне и секундарне превенције. Цереброваскуларне болести могу настати у свим добима живота, али им инциденција расте с годинама живота и достиже максимум у шестој и седмој деценији.
Знаци можданог удара
Мождани удар може да настане нагло или постепено. У већини случајева почетак је постепен (неколико сати или дана) и без појаве бола. Међутим, све врсте можданог удара захтевају хитну медицинску интервенцију а у циљу очувања свих функција и спречавања појаве инвалидности.
Симптоми
Најчешћи симптоми цереброваскуларног инсулта су:
Слабост моторних функција или трњење једне половине лица или тела
Изненадна појава вртоглавице, са немогућношћу ходања и стајања, која је праћена нагоном на повраћање и повраћањем, а погоршава се са променама положаја главе или тела или физичким напором
Нагле појаве главобоље, најчешће са почетком у потиљачном пределу које могу бити праћене појавом слабости појединих делова тела, повраћањем или изменом стања свести
Отежано изговарање појединих речи, немогућношћу говора или неразумевањем туђег говора
Поремећајима вида:
појава дуплих слика
потпуни губитак вида на једном или оба ока
сужење видног поља
Све ове појаве могу настати нагло или постепено а често се и спонтано повлаче без икаквог лечења, што одлаже обраћање лекару.
Фактори ризика
Фа ктори ризика цереброваскуларног инсулта можемо поделити у две групе. Могу бити променљиви и непроменљиви фактори ризика тако да разликујемо факторе на које се може утицати и на оне које се не може утицати.
У групу фактора ризика који су непроменљиви и на које се не може утицати спадају: породични подаци(наслеђе), пол, жиботно доба, раса и предходно преболели мождани удар . Иако се на ове факторе не може утицати, они могу послужити за идентификацију особе са великим ризиком и такве особе упутити на већу контролу других фактора ризика.
У другу групу фактора ризика који су променљиви и на које се може утицати спадају: артеријска хипертензија, обољења срца, шећерна болест, пушење, гојазност, штетна употреба алкохола и опојних дрога, физичка неактивност, неправилна исхрана итд.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET