Trudnoća | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Trudnoća". Rad ima 47 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


1.Uvod
Pod oplodnjom podrazumevamo spajanje muškog i ženskog gameta, odnosno prodor spermatozoida u jajanu ćeliju.Akrozom koji se nalazi na glavi spermatozoida luči odredjene proteolitičke enzime od kojih je najvažnija hijaluronidaza.Enzimi akrozoma na glavi spermatozoida omogućavaju spermatozoidu da probije koronu radijatu i zonu pelucida jajne ćelije i na taj način da glava spermatozoida prodre u jajnu ćeliju.
Prosečan ejakulat muškarca sadrži oko 182 miliona spermatozoida, od čega u matericu dospeva oko milion, a u početni deo jajovoda manje od 1000;do mesta oplodjenja stigne tek 20-200 spermatozoida
Od momenta dodira opni spermatozoida i jajne ćelije pa do prve deobe zigota protekne 12 sati
Od prvog kontakta spermatozoida sa prvim omotačem jajne ćelije pa sve do podele zigota na dve ćelije protekne 24 sata
Ovom prilikom dolazi do spajanja jedara jajne ćelije i spermatozoida, odnosno hromatinske materije, posle čega ovako oplodjena jajna ćelija ima potpuni ili diploidni broj hromozoma
Ovim spajanjem se ostvaruje, ne samo diploidna garnitura hromozoma već se odredjuje i pol ploda.Potrebno je napomenuti da u odredjivanju pola deteta je odgovorna muška gameta, odnosno otac.Ovo se objašnjava time što muška gameta može imati dvojnu hromozomsku garnituru.
Pol ploda će zavisiti sa kojom hromozomskom garniturom glava spermatozoida prodreti u jajnu ćeliju.
2.Trudnoća
Oplodjena jajna ćelija ili zigota, blagim pokretima koji se izvode kontrakcijom zida jajovoda kao i pokretima treplji ćelija njegovog epitela, prenosi se prema duplji materice do koje stiže obično za tri dana.Od momenta oplodnje jajna ćelija je aktivirana tako da nastaje njeno brazdanje, kojim se dobija sve veći broj ćelija i to mitotičkom deobom.Porast broja novih ćelija ide geometrijskom progresijom.Ovako formirana formacija ćelija po izgledu podseća na plod kupine ili dudinje, te je iz tih razloga dobila naziv morula.U moruli se stvaraju šupljinice ispunjene tečnošću koja kroz površinski sloj prodire iz okoline.Ove šupljinice se zatim spajaju i čine jednu centralnu šupljinu, tako da se formira loptasta tvorevina sa ćelijama na površini koje ograničavaju tu centralnu šupljinu.Na ovaj način nastaje blastula.U unutrašnjosti blastule u jednom njenom delu formira se grupa ćelija koja čini embrionalni čvorić koji služi za razvoj čovekovog zametka.Dospela na sluzokožu materice blastula se u vidu blastociste implantira u sluzokožu tako što površne ćelije blastule razgradjuju sluzokožu materice, a od razgradjenih ćelija nastale materije koriste se za ishranu blastule.Na mestu nastalog defekta na sluzokoži materice blastula prodire u sluzokožu, da bi se preko blastule od male količine krvi stvorio koagulum koji potpomaže prekrivanje blastule spajajem ivica oštećene sluzokože materice.Ovaj postupak se naziva nidacija – ugnjezdavanje ploda.Opisani proces dešava se u vremenskom razmaku od 6 – 8 dana posle oplodnje jajne ćelije.
Sazrevanjem od blastule nastaje novi oblik ili gastrula.Za ovaj oblik je karakteristično postojanje dva embrionalna listića endoderma i ektoderma.U kasnijoj fazi razvoja izmedju ova dva lista razvija se srednji embrionalni listić ili mezoderm.Iz navedena tri embrionalna listića se u kasnijoj fazi razvoja diferenciraju osnove organa čovekovog organizma.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET