Istorija matematike u Grčkoj | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Istorija matematike u Grčkoj". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

MATEMATICKI FAKULTET
UNIVEZITET U BEOGRADU
SEMINARSKI RAD IZ
METODIKE NASTAVE MATEMATIKE 2
TEMA:
KRATAK PREGLED ISTORIJE
MATEMATIKE U GRCKOJ
I.
Tokom poslednjih vekova drugog milenijuma pre nove ere u bazenu Sredozemnog mora i u susednim oblastima nastupile su veoma velike promene u ekonomskom i političkom životu.
Bronzano doba yamenjeno je ovim, koje nadrazivamo gvozdeno doba. To se odigralo u nemirno vreme velikih seoba naroda i ratova. Veoma malo znamo o toj revoluconarnoj epohi. Poznato je da je pri kraju te epohe, otprilike oko 900. godine pre nove ere,već nastalo carstvo Minosa i Hetska država, da su Egipat i Vavilonija veoma oslabili i da su na istorijsku scenu stupili novi narodi. Vodeći među tim narodima su Jevreji, Asirci, Feničani i grci.Potiskovanje bronze od strane železa označilo je ne samo preokret u ratnim veštinama već je i ubrzalo razvitak ekonomike zahvaljujući pojeftinjenju sredstava za proizvodnju, a to je omogućilo aktivnije učešće širokih slojeva društva u poslovima ekonomskog i društvenog zanačaja.. Pojavile su se i dve značajne novine: nepodesno pismo staroga istoka zamenjeno je veoma pristupačnim alfabetom i počeo je da se upotrebljava kovani novac, što je pomogao razvitak trgovine. Nastupilo je vreme kada više kulturne vrednosti nisu mogle ostati isključivo svojina istočnjačkog činovništva.
Akcije morskih razbojnika-kako su u egipatskim tekstovima nazivani narodi koji su se selili- bile su u početku praćene velikim gubitcima kulturnih dobara. Kritska civilizacija je nestala, nastupio je period dekadenicije egipatske umetnosti, kao i period stagnacije egipatske i vavilonske nauke. Iz tog prelaznog perioda nemamo nikakvih matematičkih tekstova. Kada su se prilike stabilizovale stari Istok se oporavio i uglavnom je ostao veran tradiciji. Međutim istovremeno su stvoreni uslovi i za jednu novu civilaziju- grčku civilizaciju.
Gradovi, koji su nastali na obali Male Azije i u samoj Gračkoj, nisu više bili administrativni centri zemalja u kojima se razvijala irigacona zemljoradnja. To su bili trgovački gradovi, gde su feudalci- zemljoposednici staroga poretka bili osuđeni na poraz u borbi koju im je nametnula nezavisna i politički svesna klasa trgovaca. U toku VII i VI veka pre nove ere trgovački sralež je izbio na površinu, ali je i on morao da stupi u borbu sa sitnim trgovcima i zanatlijama-sa demosom. Kao rezultat svega toga nastupio je procvat grčkih polisa-samoupravnih gradova- država- što je predstavljalo novu društvenu pojavu. Ti gradovi su se potpuno razlikovali od ranijih gradova- drđava sumeraca i u drugim zemljama Istoka. Najnačajniji gradovi- države nalazili su se u Joniji, na anatolskoj obali. Trgovina koja se stalno razvijala povezala ih je sa svim oblastima Sredozemnog mora, Mesopotamijom, Egiptom, Skitima, pa čak i sa veoma udaljenim zemljama. Dugo vremena je dominirao grad Milet. Međutim, gradovi na drugim obalama, kao što su Kornit, kasnije Atina(koji se nalazio u samoj Grčkoj), zatim Kroton i Tarnet(u Italiji), Sirakuza(na Siciliji) idrugi postajali su sve bogatiji i značajniji. Novi društveni poredak stvorio je novi tip čoveka. Trgovac- putnik nikada još nije bio tako nezavisan i znao je da je ta nezavisnost stečena u upornoj i žestokoj borbi. On nikako nije mogao prihvatiti zastarela shvatanja Istoka. Taj trgovac- putnik živeo je u periodu geografskih otkrića, koji se mogu uporediti samo sa otkrićima zapadnoevropskog XVII veka; on nije poznavao ni apsolutnog monarha, ni vlast, koja je predstavljena u vidu božanskog zaštitnika. A osim toga on je imao i slobodnog vremena s obzirom na svoje bogatstvo i rad robova, pa je mogao razmišljati o svetu koji ga je okruživao. Odsustvo jasno određene religije dovelo je mnoge sranovnike tih primorskih gradova do misticizma, ali je istovremeno uticalo i u suprotnom smeru- doprinelo je razvoju racionalizma i nsučnog prilaženja problemima.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET