Greške velikih matematičara | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Greške velikih matematičara". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Univerzitet u Beogradu
Matematički Fakultet
Seminarski rad iz metodike
nastave matematike II
Greške velikih matematičara
Zoran Lučić Nina Petrov 94/04
U Beogradu 2008
Greške velikih matematičara
In rebus mathematicis errores quam minimi non sunt contemnendi.
Isak Njutn (1704)
Činjenica da su veliki matematičari činili greške, izvodili pogrešne hipoteze ili netačne dokaze, ni na koji način ne utiče na njihov doprinos, zasluge, renome ili slavu. Ove greške su se uglavnom javljale u procesu zasnivanja novih matematičkih disciplina kada su korišćeni mnogi zaključci, tvrđenja o nedovoljno provereni rezultati.
Matematičari su često ulagali velike napore u traganju za novim rezultatima, rešenjimaili dokazima koristeći skromne metode jer nisu imali dovoljno razvijen matematički aparat u to vreme. Ovo objašnjava činjenicu da su neke greške otkrivene čak 100 ili 200 godina nakon što su načinjene, a poneke tek u savremeno doba uz pomoć modernih računara.
Na taj način neke greške su prenošene mnogo godina. Na primer, grešku u dokazu o nemogućnosti kvadrature kruga škotskog matematičara Džejmsa Gregorija iz 1668., preuzeo je Njutn (1713) a zatim Hajgens ( 1724). Ovu grešku je otkrio Rauz Bol 1892., više od 220 godina kasnije. Mnogi primeri propusta u važnim teoremama istaknutih matematičara, grešaka i netačnih tvrđenja mogu se naći u Lekaovoj knjizi Erreurs de mathématiciens {71}, objavljenoj 1935.
Pokušaji nekih matematičara da opovrgnu orginalna i ispravna tvrđenja, ne tako retki u istoriji matematike, mogu se takođe smatrati za greške. Takva osporavanja su data u pomenutoj Lekaovoj knjizi, ali su ovde izostavljena, jer su ona od većeg začaja za eksperte i istoričare matematike.
Cilj izloženog pregleda grešaka istaknutih matematičara nije kreiranje iscrpne zbirke grešaka u matematici; takav pregledni rad bi zahtevao ne samo dosta prostora već i znatno strpljenje i iskustvo kod čitalaca zbog mnogih veoma komplikovanih detalja i visoko specijalizovanih matematičkih termina i činjenica iz različitih grana matematike. Zbog toga su primeri koji sadrže nekorektnosti u toku dokaza izostavljeni.
Naša namera je da predstavimo poučan i privlačan materijal, razumljiv širokom krugu čitalaca, koji ne zahteva više od srednjoškolskog znanja matematike. Mnogo nabrojanih grešaka pripada teoriji brojeva, matematičkoj grani koja je jedna od najpopularnijih i najrazumljivijih tema među čiraocima. Neki od navedenih priloga u suštini pričaju o istoriji matematike, razvoju matematičkih ideja i impresivnim naporima njihovih kreatora.
Leonardo iz Pize (1180-1250) ( poznatiji kao Fibonači), najuticajniji evropski matematičar svog vremena, sakupljao je probleme iz rekreativne i finansijske matematike. Sledeći klasični problem o lavu u jami može se naći u različitim oblicima u mnogim udžbenicima za osnovne škole (64, str. 308):
„Jama je duboka 50 stopa. Lav se popne 1/7 stope svakog dana i zatim sklizne nazad 1/9 stope svake noći. Koliko će mu dana biti potrebno da izađe iz jame?”
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET