Grčka matematika | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Grčka matematika". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKI RAD
METODIKA NASTAVE MATEMATIKE II
GRČKA MATEMATIKA
Grčka matematika
Geografski, antička Grčka uz današnju Grčku obuhvata i zapadnu Tursku (Jonija),
južnu Italiju sa Sicilijom, a kasnije i Aleksandriju.
Počeci grčke matematike pojavljuju se u Joniji, pokrajini s najvećim uticajem starih civilizacija. Razvoj se nastavlja u južnoj Italiji, gde su stigli mnogi politički emigranti iz Jonije, a posle rata s Persijancima i poraza Persije 490. p.n.e kulturni i znanstveni centar postaje Atina. Kasniji znanstveni centar je Aleksandrija, osnovana 331. p.n.e., koja je poziciju znanstvenog centra zadržala sve do oko 500. n. e. Jedan od glavnih izvora o starogrčkoj matematici su komentari Euklidovih Elemenata koje je napisao Proklo, zadnji veliki grčki filozof, koji je živeo u 5. veku n.e.
Predeuklidsko doba
Tales
Prvi poznati grčki matematičar je filozof, znanstvenik i inženjer Tales iz Mileta
(624-547. p.n.e., Milet, današnja Turska). Filozof miletske škole, verovao je da je voda izvor svega. Nijedno njegovo delo nije opstalo pa se ne zna je li uopšte išta pisao, a ako i jeste, ta su dela nestala već pre Aristotela. Prema Proklu, Tales je iz Egipta preneo geometrijska znanja u Grčku. Pripisuje mu se tačno predviđanje pomračenja Sunca u maju 585. p.n.e. Poznato je i njegovo korištenje svojstava sličnih trouglova za računanje udaljenosti broda od obale i visine piramide (koju je prema više izvora izmerio čekajući da senka čoveka bude jednaka njegovoj visini). Pripisuju mu se sledeće teoreme:
1. Svaki prečnik polovi krug.
3. Unakrsni uglovi su jednaki.
4. Dva trougla su jednaka ako imaju jednu
jednako dugu stranicu i jednake njoj nalegle uglove.
5. Talesova teorema: Ugao nad prečnikom kruga je prav.
Dokaz:
EMBED Equation.3 pa je
EMBED Equation.3
Sve gornje teoreme su empirijski sigurno znali već i Egipćani i Vavilonci, ali je Tales (verovatno) prvi koji je ove teoreme dokazao. Prve četiri teoreme pripisuje mu Proklo, a peti mu se pripisuje na osnovu odeljka u knjizi Diogenesa Laertiusa (2. vek
n. e.) Vredi napomenuti da u opisu druge teoreme Proklo koristi reč značenja više "sličan" nego “jednak” i verovatno je da Tales nije imao načina za merenje uglova. Četvrta teorema mu se pripisuje jer je Eudemos tvrdio da je Tales sigurno morao znati tu teoremu za svoju metodu nalaženja udaljenosti broda od obale, iako je ista metoda mogla biti nađena i eksperimentalno, bez svesti o četvrtoj teoremi.
Pitagorejci
Pitagora ja kao dete puno putovao sa svojim ocem, verovatno u Tiru, Italiju itd. Bio je dobro obrazovan, a na njega su u njegovoj mladosti naročit uticaj imala tri filozofa: Ferekid, njegov učitelj, Tales i njegov učenik Anaksimandar (oba su živela u Miletu), koji su ga upoznali s matematičkim idejama. Tales ga je verovatno zainteresovao za matematiku i astronomiju i savetovao mu da putuje u Egipat da bi više o njoj naučio. Anaksimandra je zanimala geometrija i kozmologija i njegove ideje su sigurno uticale na Pitagoru. Oko 535. p.n.e Pitagora odlazi u Egipat, koji je u to doba bio u bliskim kontaktima sa Samosom, gde je posetio mnoge hramove i razgovarao sa sveštenicima. Mnogi običaji iz Egipta vide se u njegovoj kasnijoj zajednici, pitagorejskoj školi, npr. tajne sveštenstva, odbijanje graška kao hrane, vegetarijanstvo (čak nisu hteli nositi kožnu odeću) i težnja čistoći.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET