Geometrija i astronomija starog veka | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Geometrija i astronomija starog veka". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

GEOMETRIJA I ASTRONOMIJA STAROG VEKA
(o uticaju prve na razvitak druge nauke i obrnuto)
UVOD
Me|u najstarije nauke ubraja se astronomija, nauka o nebeskim pojavama. Zaista, neke od tih pojava su neizbe‘no upadqive, kao, na primer, prividno dnevno kretawe Sunca, ono {to izaziva smenu dana i no}i, a ni{ta mawe nije upadqivo ni godi{we kretawe Sunca po svojoj prividnoj putawi, ekliptici, nagnutoj prema nebeskom ekvatoru, iz ~ega sledi uzastopnost godi{wih doba. Te dve pojave name}u nam ceo na{ na~in ‘ivota, a upravqju i celom prirodom. Pod udarom tih pojava stajao je pra~ovek, go i bez krova, daleko vi{e no mi danas. Zato ih je ja~e ose}ao i morao o wima voditi ra~una. Upoznao je i pamtio wihovu uzastopnost. Ali ta na osnovu iskustva ste~ena saznawa ne predtsavqaju jo{ nauku. Nauka je tek onda kada se ta~nije upozna redosled pojava i uvidi wihova uzro~nost. A {to se ti~e nebeskih pojava, do nau~nog stupwa moglo se do}i tek onda kada su se prikupila dovoqna matemati~ka znawa o pojmu broja i geometrijskih oblika i pismom stvorilo sredstvo da se posmatrane nebeske pojave pribele`e i predaju potomstvu. Zato su razvi}u astronomske nauke morala predhoditi znawa iz geometrije. To je uzrok {to geometriju smatramo starijom naukom od astronomije, i upu}uje na to da se pozabavimo postankom geometrije koja je uticala na nastanak i razvitak astronomije.
Egipat - rodona~elnik egzaktnih nauka
Geometrija je iznikla i pustila koren u starom Egiptu, pa iako se pojavila i u drugim civilizacijama, egipatska geometrija je rodona~elnik na{ih egzatnih nauka jer se na wu nadovezala visoko razvijena gr~ka nauka.
Egipat je tada postao kolevkom geometrije, a to ima svoj naro~iti razlog. Onde skoro i nema ki{e i ceo taj kraj bi bio pustiwa, kao i drugi veliki delovi severne Afrike, kada ga Nil ne bi navodwavao. Ta silna reka, dolaze}i iz srca Afrike, izliva se svake godine iz svoga korita, plavi okolinu i ostavqa na woj plodonosan talog, koji zasejan, daje bogatu ‘etvu. Ali pre nego {to se pristupilo wegovom zasejavawu, bilo je potrebno da se zamuqene ili razlokane granice pojedinih imawa uspostave, obele`e i predaju oporezovanim posednicima na obradu. A taj posao razgrani~avawa i obele`avawa mo}an je samo pomo}u geometrije.
Ta geometrijska premeravawa izvr{ili su geodeti u`etom na kome su, ~vorovima ili drugim zaka~kama, bile obele`ene jedinice du`ine. Drugo jedno u`e podeqeno i obele`eno u tri razdela ~ije su du`ine imale 3, 4 odnosno 5 proizvoqnih jedinica, i ~iji su krajevi bili povezani jedan za drugi, pa zatim zategnuti u trougao, slu`ilo im je za obele`avawe pravih uglova. Znamo za{to: zbir kvadrata mawih dveju stranica toga trougla jednak je kvadratu najve}e stranice. Zato je taj trougao pravougli. Da je zaista tako, uvideli su ti egipatski geodeti, koje su Grci nazivali harpedonaptima, tj. onima koji zate`u u`e, ne geometrijskim rasu|ivawem, ve} prakti~nim iskustvom.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET