Determinante i matrice | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Determinante i matrice". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Садржај
Увод 3
1. Детерминанте и њихова примена 4
1.1. Детерминанте 4
1.1.1. Развијене детерминанте (израчунавање вредности детерминанте) 4
1.2. Особине детерминанти 6
1.2.1. Примена детерминанти на решавању система линеарних једначина 7
3. Матрице 9
3.1. Операције са матрицама 9
3.1.1. Примена матрица на решавање система линеарних једначина 10
Литература 13
Увод
Циљ овог рада је да се читаоци, на што лакши начин, увиде значај и користи коришћења матричне алгебре у моделовању економске стварности. То ћемо најлакше постићи кроз проучавање:
1) Појма детерминанте,
2) Појма детрминанти другог и трећег реда и њиховог коришћења у економским моделима бизниса,
3) Употребе детерминанти у решавању система линеарних једначина при моделирању економских проблема у бизнису.
Нека је дат систем:
одредимо детерминанту
(ову детерминанту називамо елиминантом или резултантом) и кофакторе слободних чланова
и тако редом.
1. Детерминанте и њихова примена
1.1. Детерминанте
Детерминанте н-тог реда која се означава са
==1,2......n
претставља функцију од елемената . Елементи могу бити реални бројеви, комплексни бројеви или функције. Зато и детерминанта D може бити реалан број, комплексни број или функција.
Детерминанта која има н врста (редова) и н колона (стубаца) назива се детерминантом н-тог реда. Индекси и, ј сваког елемента показују припадност тог елемента одговарајућој врсти(и) и одговарајућој колони (ј). Тако елеменат припада трећој врсти и четвртој колони детерминанте. Свака детерминанта има и своје миноре. Елементу одговара минор тј. детерминанта која се добија када се у основној детерминанти прецрта (одстрани) и-та врста и ј-та колона.
1.1.1. Развијене детерминанте (израчунавање вредности детерминанте)
Детерминанта другог реда као што видимо једнака је разлици производа елемената са главне и производа елемената са споредне дијагонале.
Детерминанта трећег реда може се развити по елементима било које врсте или било које колоне помоћу детерминираних минора:
==
=
развијена по елементима прве врсте или:
==
=
развијена по елементима треће колоне
Било по којој врсти или колони развили детерминанту трећег реда њено израчунавање сводимо на израчунавање детерминанти другог реда.
Пример:
==
==
где је развијање изведено по елементима прве врсте.
Развијање детерминанти четвртог и вишег реда- врши се по елементима било које врсте или било које колоне. Тако се израчунавање вредности детерминанте н-тог реда своди на израчунавање н детерминанти (н-1)-ог реда.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET