Starogrčka matematika | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Starogrčka matematika". Rad ima 24 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

O
ima naroda
dgovoriti, čak pokušati odgovoriti na pitanje kako bi se razvijala i izgledala kultura Zapada da joj u temeljima nije bila ugradjena starogrčka baština bilo bi teško i prilično bespredmetno činiti. Uticaj filozofije, nauke i još i danas dosta koji čak "klasičnu" filozofiju dramu
umetnosti uopšte starih Grka na Zapad nije moguće preceniti - a ih smatraju sinonim za starogrčku filozofiju, "klasičnu"
sinonim za starogrčku dramu, "klasično" vajarstvo sinonim za starogrčko vajarstvo. Uostalom, ostvarenja tog relativno malog što je naseljavao Aleksandra relativno malo i područje preko istočnog Sredozemlja, nije se širio samo na Zapad, već i na Istok i prateći pohod Makedonskog, takozvanog svilenog puta što je još u doba Rimskog Carstva povezivala Evropu sa Kinom i ko zna sve kojim putevima se uticaj grčke kulture i umetnosti širio do Indije, do srednje Azije, pa čak i na japanska ostrva. Analogno tom važi za starogrčku umovanja matematiku. stvoreno ne Ona je toliko u bogatija, svestranija, dublja i šira od svega što je pre toga u području prikaz ljudskog negde želeći mora krug i se ideja, drugde Mesopotamiji, starom Egiptu, Indiji i Kini. Dati pukim starogrčke imena matematike, i uski ispuniti ga donekle osoba i nabrajanjem rezultata,
proizvoljno Preuzevši
odabrati vodeću
relativno ulogu u
ostvarenja starogrčke matematike. nauci kulturi stari Grci, matematika dobija nov podstrek i nov pravac daljeg razvitka. Dok su matematičke zakonitosti drevnih Egipćana, Vavilonaca i Indusa sticala empirijskim putem i prihvatana bez dokaza , kod starih Grka javlja se načelo prema kome matematičke zakonitosti ne treba prihvatiti dok prethodno ne budu dokazana. Napušta se induktivna i razvija deduktivna metoda, koja će u daljem 1
razvoju značaj.
matematike, Uporedo sa
pa
i
drugih
oblasti,
imati metode,
neprocenjiv javlja se
razvojem
deduktivne
potreba za sistematizacijom gradiva i pojedinih matematičkih disciplina, u prvom redu geometrije. Ceo taj uspon starogrčke matematike trajao je svega nekoliko stoleća, od VI do II veka pre nove ere. Pre Grka matematiku su držali u svojim rukama uglavnom sveštenici - oni su bili "znalci" i saopštavali su svoja znanja onima kojima su hteli i koliko su hteli. Oni su mahom bili "majstori" Naprotiv, i u Grci gradjevinarstvu raštrkani po i u drugim gradjenjima i i proračunavanjima. Oni su, naravno, dali i svoj pečat nauci. dalekim obalama ostrvima, razvijaju se kao male države kojima vlada bogati gradjanski stalež obogaćen najviše trgovinom i gde se nadmoć svešteništva sve manje oseća. Dakle, prelaskom u Grčku prelazi matematika iz ruku su sveštenstva u i Egipat neki u ili ruke gradjanstva, Tako i su mahom činili A obogaćenih i Tales i trgovinom. Prvi učeni Grci, poznati kao prvi filozofi, putovali mahom Vavilon. kasnije Pitagora drugi, Platon. nakon takvih
putovanja budući naučnik se mogao odmarati, i služen robovima, razmišljati. U izvesnoj meri njegovo razmišljanje je uslovljeno njegovim položajem. Na jednoj strani on je nezavistan od onih koji su mu svoje znanje poklonili, dakle, postaje moguće da se nauka razvija nezavisno od religije; na drugoj strani on se ne mora rukovoditi potrebama svoje sredine, već se može upuštati u pitanja u pronalaske koji nemaju, bar za neposrednu okolinu, nikakve praktične vrednosti. Težnja za saznanjem, je ono šo pre svega goni mislioca. Uz raniju praktičnu svrhu sada dolazi smisao za teoriju, a iz mističnog posmatranja obrazuje se smisao za racionalnu nauku. Sva ta matematika grčke kulture razvijala se na raznim svojim ognjištima - prvo u grčkim gradovima uže Grčke i grčkih kolonija od obala Male Azije do južne Italije, zatim, oko 300. god pre n.e, kad se centri kulture pomeraju ka istoku, tada Aleksandrija postaje glavno središte nauke, postaje taj grad i glavno ognjište matematičkih nauka. Prema tome razlikujemo i
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET