Simbolika broja u antičkoj Grčkoj | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Simbolika broja u antičkoj Grčkoj". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Sadržaj
Dekada..............................................................................................8
Harmonija brojeva i kosmosa..............................................................8
Uvod
Grčka je mesto stvaranja one klasike po kojoj se Zapad tokom vekova razlikuje i suprotstavlja svim drugim civilizacijama. Svest o vrednosti čoveka, njegovo podizanje na stepen mere svih stvari, uravnotežena vladavina razuma - ove osnovne vrednosti klasike, ostaće kao jedna od najvećih ljudskih tekovina.
Nijedna civilizacija i nijedna zemlja nisu pojmu klasike dale značajniji i bitniji doprinos od Grčke. Grčka klasika prvi put otkriva umetničke manifestacije koje se afirmišu i šire isključivo zahvaljujući dejstvu svog unutrašnjeg kvaliteta, odnosno efikasnosti i očiglednosti svojih formalnih i izražajnih vrednosti. Na živoj pozadini raznooblične i razvijene grčke civilizacije, zasnovane više na inteligenciji nego na moći, klasični period helenske umetnosti predstavlja osvajanje novih i nepoznatih vrednosti, koje su kasnije postale osnovne i trajne tekovine istorije čovečanstva.
To je umetnost koja veliča značaj čoveka kao takvog, jer ga smatra merom svih stvari. Ona se zasniva na jasnom i sigurnom ljudskom razumu, na rešenosti čoveka da objasni spoljašnji svet, oslobođena straha i natprirodnih preokupacija. Usmerena je ka veličanju lepote i topline života, a ne zagrobnog sveta. Ovo je umetnost koja ima javnu i versku namenu, umetnost koja se više od dotadašnjih oslanja na stvarnost i nastoji da u njoj nađe obrasce prirodnosti i kretanja. Izgledima stvarnog ona nameće zakone reda i ravnoteže. Tako se rađa ideal lepote koji prvi put stiže do zrelosti i na taj način postaje pokretač umetničkog stvaranja.
Površna idealistička slika kao konačno dostugnuće čovečanstva pojavljuje se kada se predstavlja grčko društvo, umetnost ili razmišljanje. Grci se smatraju racionalistima par excellence, kao idealni ljudi, a njihova umetnost, filozofija i društvene institucije kao konačne istine. Takođe je otkriveno da su Grci imali iste složene karakteristike kao i svi ljudi svih vremena i svih zemalja. Grci su bogovima davali ljudski oblik i razvili svesnost idealnog čoveka, ali ova činjenica nimalo ne umanjuje važnost iracionalnog, demonskog i orgijastičnog, emocionalnog i strastvenog, koji su uvek bili prisutni u njihovom karakteru. Očigledno je da je ovo složeno duševno uređenje, nasleđen konglomerat, imalo dubok uticaj na njihov stav prema okruženju. Prolazili su kroz uzastopne etape razvoja, od primitivnih i magičnih verskih pokreta, do nesputane potrage za istinom i intelektualnom čistotom. Ulog najranijih elemenata uvek je ostao stvarnost. Nisu bili zamenjeni novim, već su upijeni u promene koje su se javljale ili su istrajali jedni uz druge.
Simbolika broja
Simboli privlače posebnu pažnju. Nalaze se u središtu stvaralačkog života, tačnije oni su njegovo jezgro. Oni otkrivaju tajne nesvesnog, otvaraju duh prema nepoznatom i beskonačnom. Dok govorimo ili dok se izražavamo kretnjama, služimo se simbolima, primećujući to ili ne. Sve duhovne nauke, sve umetnosti i sve umetničke tehnike susreću na svom putu simbole. Premalo je reći da živimo u svetu simbola – svet simbola živi u nama.
Simbol se ne može definisati. Njemu je u prirodi da razbije čvrste okvire i spaja krajnosti u jedinstvenu viziju. U suštini, može se reći da simboli otkrivaju skrivajući i da skrivaju otkrivajući. Mogu se shvatiti kao materijalni ili apstraktni znaci koji ili označavaju neki pojam ili na njega podsećaju. Oni su nešto što predstavlja nešto drugo asocijacijom, sličnošću ili konvencijom. Takođe se mogu shvatiti i kao materijalni objekti koji se koriste kako bi se prikazalo nešto nevidljivo. Reč potiče od latinskog symbolum u značenju znak ili simbol, što je izvedeno iz grčkog sumballein (svesti, upoređivati). Može se reći da se simbol razlikuje od običnog znaka - on oživljava velike celine imaginarnog, arhetipove, mitove i strukture.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET