Rene Dekart | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Rene Dekart". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Државни Универзитет
у Новом Пазару
State
University of Novi Pazar
Dr Vera Nikolić-Stanojević Radmila Petronijević
januar 2010.
Sadržaj
Uvod
1
Biografija
2
Naučna delatnost
4
Dekart kao matematičar
5
Doprinos u matematici
6
Doprinos u fizici i mehanici
9
Dekart kao filozof
10
Rasprava o metodi
10
Res cogitans i res extensa
11
O bogu
11
Razum
12
Pravila
12
Intuicija, dedukcija i indukcija
12
O strastima duše
13
Zaključak
14
Literatura
15
     
Rene Dekart (1596-1650)
Cogito ergo sum (Mislim, dakle jesam)
Biografija
Rene Dekart (1596-1650)
Rođen je 31. marta 1596.godine u La Eju seocetu u Tureni uz reku Loaru. Rođen je kao treće dete u imućnoj građanskoj porodici. Imao je mirno i lepo detinjstvo, mada mu je majka umrla kada je imao svega godinu dana.
Kao dete Dekart je bio vrlo bolešljiv, pa je otac, koji je imao napredna shvatanja u pogledu vaspitanja dece, nastojao da ga vaspita u miru i ljubavi.
1604.godine, kada je imao osam godina, poslat je u jezuitsku školu u La Flešu gde se učila aristotelovska filozofija prirode, logika, fizika, metafizika i matematika. Kako je imao problema sa zdravljem, dobio je dozvolu da ostaje u krevetu do jedanaest sati ujutru. Tu naviku je zadržao do kraja života. U školi je skrenuo pažnju na sebe svojom mudrošću. Strogo je sudio o programu studija, o moralu proučavanom u književnosti i vrlini propovedanoj bez pružanja primera, o filozofiji potpuno potčinjenoj teologiji, shvativši koliko on ustvari malo zna . U školi je naučio klasične jezike: grčki i latinski, kao i sve ostalo što je programom bilo predviđeno. Naročito se isticao u geometriji koju je smatrao najznačajnijom oblašću delatnosti ljudskog duha . Tamo je učio narednih osam godina, do 1612.
U to vreme vojska je bila mesto gde su se sakupljali avanturisti i učenjaci, matematičari, probisveti, ljudi željni bogatstva, znanja, nezainteresovani za koga, protiv koga i zašto ratuju. Prijavio se u vojnu školu u Bredau i 1618. godine postao član armije princa Morisa od Nasaua, sa namerom da nastavi vojnu karijeru. U garnizonskom životu našao je ono što je, bar u prvo vreme tražio. Upoznao je vojne veštine. Tu je sklopio i poznanstvo sa matematičarem i mudrim čovekom Isakom Bekmanom sa kojim je raspravljao o mnogim pitanjima iz matematike, muzike i poezije.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET