Mere srednjevekovne Srbije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Mere srednjevekovne Srbije". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Seminarski rad
Malina Rmu#$0
UNIVERZITET U BEOGRADU MATEMATIČKI FAKULTET
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA METODIKA NASTAVE MATEMATIKE
MERE SREDNJOVEKOVNE SRBIJE
Seminarski rad
Malina Rmu#$0
LORD KELVIN:”Ako ne možete da izmerite ono o čemu govorite i pri opisivanju pojava ne upotrebljavate brojeve, vaše znanje je mršavo i nezadovoljavajuće.”
Seminarski rad
Malina Rmu#$0
S
1
Seminarski rad
Malina Rmu#$0
državama. Mere su bile različite izme u gradova jedne države, kao i izme u materija koje se mere (na primer nije ista jedinica za so i žitarice, vosak i srebro, dužinu tekstila i debljinu zida). Skoro nikakve veze nisu postojale izme u jedinica za dužinu i zapreminu. U svom tom šarenilu, ipak, mogu se nazreti zajedničke crte koje objedinjuju sisteme mera na većim prostorima. Bilo je mnogo različitih stopa ili litara ali su razlike me u njima srazmerno malog obima, tako da pojedine mere uprkos lokalnih razlika, na čitavom evropskom kontinentu pripadaju istom redu veličina ili se dele na isti broj delova. (Na primer litra=funta kada se podeli sa 12 dobija se uncija, iako su litre i uncije različite od Londona do Carigrada.) Ostaci ove srodnosti potiču iz antičke tradicije primljene od rimske civilizacije u ranom srednjem veku. Izvesno približavanje mera je postojalo i tada i nastajalo je kao posledica ekonomskih veza me u državama. U srednjovekovnoj Srbiji od XIII-XV veka opaža se veliki broj lokalnih sistema mera koje su u srodnosti sa merama Vizantije i mediteranskih gradova. Izvestan broj mera je nasle en iz stare slovenske kulture (pedalj, noga, sežanj, lukno,vedro,...). Neke od mera su zaboravljene a neke su se zadržale pored mera koje je zadala vizantijska vlast. Strane mere dospevale su u Spbiju i putem trgovinskog prometa tako što je roba prodavana u merama uobičajenim u zemljama proizvodnje ili kod trgovaca posrednika (tako postoje mletački, solunski, dubrovački laktovi). Tada veoma razvijeno rudarstvo koristilo je čitav niz mera za koje se pouzdano ne zna da li su stigle sa stranom tehnikom ili su preuzete iz srpske okoline. Terminologija nije bila ustaljena, pa se dešavalo da ista mera ima više naziva ili da jedna reč označava više različitih jedinica. Time dolazi do nadogradnje sopstvenog jezika, jer se mnoge strane reči počinju svakodnevno koristiti (reč šnajder potiče iz XV vek). Izvesno ujednačavanje mera sprovodila je država, radi odnosa me u zavisnim seljacima i feudalnim gospodarima. Najviše se postiglo prihvatanjem vizantijskih mera za površinu i nekih mera za žito, uz objašnjenja, da ne bi bilo nesporazuma i zloupotrebe. Srednjovekovne vlasti bile su svesne koliko je važno očuvati sistem mera pa su pravljeni etaloni u čvrstom stanju. U kamenu ili metalu usečeni standardi, javno čuvani i pristupačni, omogućavali su da se u svako doba proveri tačnost merila koje se koristi ili da se napravi novo merilo. (Kralj Stefan Dečanski je meru kojom se odre ivalo vino koje pripada kalu eru usekao u kamenu i prizidao pri vratima manastirskog podruma. Ovako nešto postojalo je pri svakom manastiru. Povelja cara Dušana, svetostefanska hrisovuja2 kralja Milutina govore o godišnjim dugovanjima seljaka u pšenici, vosku,... Zahvaljujući standardu urezanom na Orlandovom stubu i očuvanim etalonima od metala moglo se, tek u najnovije vreme, utvrditi tačna dužina dubrovačkog lakta.) Tehnika je odre ivala granice tačnosti i pouzdanosti. Kako instrumenti
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET