Matrice | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Matrice". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај
Увод 3
1. Појам матрице 4
1.1. Нула матрице 4
1.2. Једнакост матрица 5
1.3. Дијагонална матрица 5
1.4. Троугаона матрица 6
1.5. Матрица врсте и колоне 6
1.6. Множење матрица 7
1.7. Транспозиција матрица 9
1.8. Траг квадратне матрице 10
1.9. Детерминанте 11
1.10. Инверзна матрица 13
1.11. Теорема о инверзној матрици 13
1.12. Ранг матрице 14
Задатак: 15
Литература 16
Увод
Матрице се користе да опишу линеарне једначине, да се пратекоефицијенти линеарних трансформација, као и за чување података који зависе од два параметра. Матрице се могу сабирати, множити, и разлагати на разне начине, што их чини кључним концептом улинеарној алгебри и теорији матрица.
Примена матричног рачуна дошла је до изражаја тек у прослом столецу. Значај и улога матричног рачуна у савременој математици и њеним применама је велики. Многи докази и гломазни резултати помоћу матрица могу се записати у сажетој форми, па се оне увелико користе у различитим математичким дисциплинама. Такође, у савременој економској анализи , операционим истраживањима итд. Матрични рачун постаје скоро незамењив. Увођење матрица омогућава лакше и једноставније израчунавање многих сложених економских прорачуна. Посебно је важна примена матрица и детерминанти у решавању различитих облика система линеарних једначина.
1. Појам матрице
У математици, матрица је правоугаона табела бројева, или општије, табела која се састоји од апстрактних објеката који се могу сабирати и множити.
Хоризонталне линије у матрици се називају врстама, а вертикалне колонама матрице. Матрица са m врста и n колона се назива m-са-n матрицом (каже се и записује да је формата m×n) а m и n су димензије матрице.
Члан матрице А, који се налази у i -тој врсти и у ј-тој колони се назива (i,ј)-ти члан матрице А. Ово се записује као Аi,ј или А[i,ј]. Увек се прво назначује врста, па колона.
Често се пише како би се дефинисала m × m матрица А чији се сваки члан, А[i,ј] назива а i,ј за све 1 ≤ i ≤ m и 1 ≤ ј ≤ n . Међутим, конвенција да i и ј почињу од 1 није универзална: неки програмски језици започињу од нуле, у ком случају имамо 0 ≤ i ≤ m − 1 и 0 ≤ ј ≤ n − 1.
Матрцу чија је једна од димензија једнака јединици често називамо вектором, и интерпретирамо је као елемент реалног координатног простора. 1 × n матрица (једна врста и n колона) се назива вектор врста, а m × 1 матрица (једна колона и m врста) се назива вектор колона.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET