Matematički model protočnog rezervoara sa zagrevanim, nestišljivim fluidom | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Matematički model protočnog rezervoara sa zagrevanim, nestišljivim fluidom". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

*Ovde unesite naziv Vase škole , na primer Elektrotehnička škola Nikola Tesla, Zrenjanin
SEMINARSKI RAD
Tema :
Matematički model protočnog rezervoara sa zagrevanim, nestišljivim fluidom
Januar, 2010.
S A D R Ž A J
TOC o "1-3" h z u
UVOD
Automatizacija (od starogrčke reči = koji sam upravlja), robotizacija, industrijska automatizacija, ili numerička kontrola je upotreba kontrolnih sistema kakvi su računari da bi se kontrolisala industrijska mašinerija i procesi, u nameri da se zamene ljudski operateri. U oblasti industrijalizacije ovo je korak posle mehanizacije. I dok je mehanizacija obezbeđivala ljudima mašine koje bi im pomagale u fizičkim aspektima posla, automatizacija pored toga u velikoj meri smanjuje potrebu za ljudskim senzornim i mentalnim sposobnostima.
Automatizacija igra sve značajniju ulogu u globalnoj ekonomiji i svakodnevnom iskustvu. Inženjeri teže da kombinuju automatizovane uređaje sa matematičkim i organizacionim alatkama kako bi napravili složene sisteme za sve veću oblast primena i ljudskih aktivnost
U ovom radu ce biti prikazan matematički model protočnog rezervoara sa zagrevanim, nestišljivim fluidom u savremenom svetu
Matematički model protočnog rezervoara sa zagrevanim, nestišljivim fluidom
Posmatrajmo protočni rezervoar konstantne površine poprečnog preseka koji je šematski prikazan na slici 1.. kroz koji protiče tečnost konstantne gustine i kod koga je celokupni otpor isticanju skoncentrisan u linearnom ventilu na izlaznom vodu.
Slika 1. Nivo sistem kao primer sistema prvog reda
Materijalni bilans ovog sistema se može prikazati u obliku
Na osnovu pretpostavke o linearnom ventilu u kome je skoncentrisan otpor isticanja dobija se linearna zavisnost izmedu izlaznog protoka Fo, i pogonske sile za isticanje, visine nivoa h:
U prethodnim jednačinama Fi je ulazni Fo a izlazni protok, h je visina nivoa, C (miF oF2) površina poprečnog preseka suda, kojom je definisana njegova kapacitivnost, i R (s/m2) je otpornost isticanja. Zamenom Fo iz jednačine u jednačini dobija se sledeća oFobična linearna diferencijalna jednačina prvog reda sa konstantnim koeficijentima:
Pošto jednačina ne sadrži konstantne članove, pri prelasku na promenljive odstupanja, ostaje nepromenjena. Primenom Laplasove transformacije na jednačinu napisanu preko promenljivih odstupanja, posle množenja čitave jednacine sa R, sledi:
Ova jednačina povezuje Laplasovu transformaciju visine nivoa u sudu H(s), koja predstavlja izlaz, sa Laplasovom transformacijom ulaznog protoka F(s), koji predstavlja ulaznu promenljivu. Proizvod otpornosti isticanja i kapacitivnosti suda:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET