Legure aluminijuma dobijene ingot tehnologijom | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Legure aluminijuma dobijene ingot tehnologijom". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Legure aluminijuma
dobijene ingot tehnologijom
-seminarski rad-
Inženjerski materijali
Legure aluminijuma
dobijene ingot tehnologijom
-seminarski rad-
Inženjerski materijali
SADRŽAJ:
Uvod
Aluminijum
Legure aluminijuma
Nelegirani aluminijum
Legure sa manganom
Legure sa magnezijumom
Al-legure sa strukturnim očvršćavanjem (“kaljive legure”)
Legure sa bakrom
Legure sa silicijumom i magnezijumom
Legure sa cinkom i magnezijumom
Legure aluminijuma za gnječenje
3.1 Legure ojačane termičkom obradom
3.1.1 Duraluminijum (dural)
3.1.2 Avijali
3.1.3 Visokočvrste legure aluminijuma
3.1.4 Legure aluminijuma namenjene kovanju i presovanju
3.2. Legure aluminijuma koje se ne obrađuju
Uticaji na zavarljivost aluminijuma
Zaključak
Uvod
Ovaj seminarski rad obuhvata materiju o aluminijumu i njegovim legurama za gnječenje, gde će se jasnije opisati i navesti neke od tih legura.
Aluminijum je metal koji je posle kiseonika najrasprostranjeniji element u zemljinoj kori, gde ga ima oko 8%. Prvi put se pojavljuje 1855. godine na svetskoj izložbi u Parizu. Danas se jedino čelik koristi više od aluminijuma.
Aluminijum pripada grupi lakih metala. Dobija se iz rude boksita (sadrži oko 50% Al) koja se prerađuje u glinicu Al2O3, iz koje se izdvaja elektrolizom pri čemu se troši mnogo električne energije 16 kWh/kg Al.
Boksit se sastoji od mešavine hidroksida aluminijuma (Al2O3 ,H2O ili 3H2O) sa primesama silicijum-dioksida, željeznog oksida, titan-oksida, itd. U tehničkoj praksi obično se razlikuju crveni boksit sa malo silicijum-dioksida i beli boksit sa mnogo silicijum-dioksida. Tehnička vrednost boksita je time veća što sadrži manje silicijum-oksida i titan-oksida. Za dobijanje 1t aluminijuma potrebno je 2t glinice, odnosno 5t boksita, pri potrošnji struje 15 000-20 000 kWh, što jako poskupljuje proces dobijanja aluminijuma. Aluminijum se najviše upotrebljava za proizvodnju legura, a malo u čistom stanju za vodove visokih napona.
Aluminijum
Neke od osobina aluminijuma:
laki metal, gustoće ρ=2,7 kg/cm3, koji je oko 2,9 puta je lakši od čelika,
srebrnasto bele boje,
odlikuje se dovoljnom hemijskom stabilnošću,
ima dobra mehanička svojstva, pri niskim temperaturama,
ima dobru plastičnost, dobro se kuje i valja u hladnom stanju,
ima visoku elektro i toplotnu provodljivost,
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET