Marketing u školstvu | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Marketing u školstvu". Rad ima 21 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Универзитет у Нишу
Машински факултет
Marketing u školstvu
- Seminarski rad -
Stefan Gilić
Doc. Dr Miloš Milovančević
Sadržaj
1.ULOGA I ZNAČAJ OBRAZOVANJA ZA RAZVOJ DRUŠTVA I EKONOMIJE 3
Tržište visokog obrazovanja u Srbiji 9
Strategija segmentacije tržišta 12
Segmentacija tržišta 12
Strategija višestruke segmentacije 15
Osnove za segmentaciju tržišta visokog obrazovanja 17
Izbor ciljnih grupa studenata 19
Zaključak 20
1.ULOGA I ZNAČAJ OBRAZOVANJA ZA RAZVOJ DRUŠTVA I EKONOMIJE
Obrazovanje kao usluž na delatnost ima uticaj na društveni, ekonomski i lič ni razvoj. Ukoliko se visoko obrazovanje posmatra u celini, imajući u vidu raznovrsnost uč esnika i zainteresovanih
strana , često se pominju tri osnovne uloge :
 Obrazovanje populacije, kako u smislu visokoobrazovane radne snage, tako i u smislu
obrazovanja nastavnog kadra za niž e stepene obrazovanja ili za samo visoko obrazovanje (tj. formiranje naučnog podmlatka) - (eng. teaching ).
 Naučno istraživanje - (eng. research).
 Podrška razvoju društva - (eng. service to society). 1
Većina istraživač a razvoja visokog obrazovanja smatraju da svrha visokog obrazovanja treba da
Kada je reč o ekonomskom razvoju, za visoko obrazovanje se tvrdi da uvećava produktivnost,
prvenstveno kroz rast ljudskog (humanog) kapitala, odnosno stvaranje veće i bolje obrazovane radne snage. Pored ovoga, unutar ekonomije znanja, proizvodnja znanja, zajedno sa efektivnim i efikasnim prenosom znanja privredi, tretira se kao jedan od ključ nih faktora za ekonomski rast u razvijenim zemljama, stvaranje savremenih tehnoloških dostignuća. Na kraju, č esto se govori da je veća obrazovanost stanovništva povezana sa manjim troškovima drugih javnih sektora.
Kada posmatramo zemlje u ekonomskoj i društvenoj tranziciji, koje su suoč ene sa visokom
stopom nezaposlenosti, sa nedovršenim, kontradiktornim reformskim politikama javnih sektora potreban je oprez prilikom korišćenja primera drugih zemalja i njihovih rešenja a pre svega adekvatna analiza primenljivosti tih rešenja.
Visoko obrazovanje je značajan društveni, ekonomski i naučni fenomen. Znač aj obrazovanja se
naročito naglašava od druge polovine 20. veka . U visokom obrazovanju traž i se oslonac unapreĐ enju društva i kvalitetnijem životu stanovništva.
U savremenim društvima mnoge organizacije i pojedinci imaju udeo u visokom obrazovanju i žele da aktivno participiraju u formiranju obrazovne politike. U tom smislu, institucije postaju sve više inkorporirane u društvo. Posledica je da su visokoškolske institucije i nacionalne vlade suoč ene sa velikim oč ekivanjima i znanje tretiraju izvorom svih rešenja. To je dovelo do pojave novih struč njaka, novih studijskih programa, usluga i administrativnih jedinica organizacije, a sve
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET