Vrste tržišta | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Vrste tržišta". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

SADRŽAJ:
1. UVOD----------------------------------------------------------------------------------------------- 2
2. TEORIJSKI DEO---------------------------------------------------------------------------------- 3
2.1.TRŽIŠTE - KARAKTERISTIKE I FUNKCIJE SA STANOVIŠTA EKONOMSKE NAUKE------------3
2.2. POLOŽAJ TRŽIŠTA U PRIVRENOM SISTEMU I ETAPE NOVIJEG RAZVOJA --------------------- 4
2.3.TRŽIŠNI RAZVOJ ---------------------------------------------------------------------------------- 4
3.1.FINANSIJSKA TRŽIŠTE---------------------------------------------------------------------------- 5
3.2.VRSTE FINANSIJSKIH TRŽIŠTA------------------------------------------------------------------ 6
3.3.KARAKTERISTIKE DEVIZNOG TRŽIŠTA KOD NAS-------------------------------------------- 7
3.4.KARAKTERISTIKE TRŽIŠTA KAPITALA KOD NAS--------------------------------------------- 7 4.EMPIRIJSKI DEO ----------------------------------------------------------------------------------9 5.ZAKLJUČAK -------------------------------------------------------------------------------------14 6.LITERATURA-------------------------------------------------------------------------------------15
1.UVOD
Ekonomska istorija pokazuje tendenciju jačanja samostalnosti preduzeća i uloge tržišta. Ovakav pristup inspirisan je, na prvom mestu, željom da se delimično novim institucionalnim rešenjima postigne veća racionalnost, pa čak i optimalni karakter ekonomskog mehanizma.
Za tržište najčešće važi definicija da predstavlja oblik razmene proizvoda i usluga posredstvom novca. To je mesto za koje se može reci da redovno uspostavlja odnos između ponude i tražnje i da je mesto na kojem se obrazuju cene. Čak i iz ovako uopštene definicije vidi se da se radi o veoma složenom ekonomskom fenomenu koji se često koristi i u opštem smislu kao celokupnost činova razmene između ekonomskih subjekata u društvu, u kome je izvršena društvena podela rada.
Zbog tehničkog progresa i snažnih tendencija koncentracije i centralizacije proizvodnje, u savremenoj privredi postoje veoma različite strukture sa naglašenim uticajem oligopola i monopola, "zbog čega se deformiše funkcija tržišta kao alokatora proizvodnih činilaca i selektora potrebnih proizvoda". Iz ovog se može zaključiti da tržište uvek deluje ex post, kao naknadna provera i korekcija, zbog čega su klasici marksizma odredili njegovo mesto kao regulatora sa "skupo plaćenim iskustvom".
U ovom radu, opisaću prvo kako funkcionise tržište i njegove bitne karakteristike. Dalje ću objasniti kako je tekao razvoj tržišta kod nas. Zbog opširnosti teme, najveći deo ću posvetiti razvoju finansijskom tržištu i njegovim razvoju u Republici Srbiji.
2.1. TRŽIŠTE - KARAKTERISTIKE I FUNKCIJE SA STANOVIŠTA EKONOMSKE NAUKE
Pošto tržište, kao što sam malopre navela, predstavlja oblik razmene proizvoda i usluga
posredstvom novca i ta razmena je slobodna između privrednih subjekata, možemo reći da se ekonomski rezultati svakog pojedinačnog subjekta potvrđuju kao društveno priznata vrednost u slobodnoj razmeni roba i usluga na tržištu. Iz razloga što tržište predstavlja skup svih robno-novčanih transakcija između ekonomskih subjekata ono vrši mnogobrojne funkcije među kojima se najznačajnije:
selektivna,
alokativna,
informativna i
funkcija vršenja raspodele novostvorene vrednosti.
Naše tržište, zbog neadekvatne promen ekonomskih zakonitosti, ne vrši u potpunosti ni jednu od ovih funkcija u meri u kojoj ono to stvarno može, radi čega je nedovoljno ekonomske efikasnosti u odvijanju ekonomskog života. U takvoj situaciji samoupravna integracija nije ni cilj ni interes privrednih subjekata pa se i poslovi oko društvene podele rada odvijaju mimo osnovnih principa ekonomske logike.
Uticaj raznih elemenata sistema društvene nadgradnje na ekonomski podsistem je veliki što odvijanje ekonomskog života čini izuzetno složenim. Još je F. Engels isticao da postoji uzajamno dejstvo svih tih momenata u kojem na kraju krajeva ekonomsko kretanje kao nužnost probija sebi put kroz beskrajno mnogo slučajnosti. Da nije toga, onda bi i primena teorije o ekonomskom razvoju na bilo koji istorijski period bilo lakše od rešenja proste jednačine prvog stepena . Iz tih razloga može se prihvatiti konstatacija da "ekonomskom razvitku političkih sila može naneti veliku štetu i prouzrokovati ogromno traćenje snage i vremena".
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET