Sto se uslugi (Makedonski) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Sto se uslugi (Makedonski)". Rad ima 21 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Tema:
[to se uslugi
(Seminarska rabota)
Skopje , 2008
SODR@INA
VOVED ....................................................................................................................... 2
1. ISTORISKI POGLED ZA USLUGITE ........................................ 4
2. DEFINIRAWE NA USLUGITE ...................................................... 6
3. PROIZVODITE NA USLUGITE NASPROTI POTRO[UVA^KITE USLUGI I POSTPRODA@NITE USLUGI ... 8
4. USLUGITE NAMETNUVAAT RAZLI^NI MARKETING PREDIZVICI ....................................................................................................... 9
4.1. Pove}eto uslu`ni proizvodi ne mo`at da bidat skladirani ................................................................................................................ 9
4.2. Nezavisnite elementi obi~no dominiraat pri sozdavaweto na vrednosta ................................................................................... 9
4.3. Uslugite se ~esto te{ki za vizuelizirawe i razbirawe.. 10
4.4. Potro{uva~ite mo`e da bidat involvirani vo koprodukcijata ..................................................................................................... 12
4.5. Lu|eto mo`at da bidat del od uslu`nite iskustva ........ 13
4.6. Operacionite inputi i autputi te`neat da variraat mnogu po{iroko ..................................................................................................... 13
4.7. Vremenskiot faktor e od golemo zna~ewe ........................... 14
4.8. Distribucijata mo`e da se izveduva i preku odredeni nefizi~ki kanali ................................................................................................. 14
ZAKLU^OK ........................................................................................................... 15
LITERATURA..............................................................................................17
VOVED
Servisnata industrija se nao|a vo permanentni promeni koi vo poslednite dekadi dobivaat dramati~en karakter. Raznite uslu`ni dejnosi, od smetkovodstvoto do aviosoobra}ajot, se soo~uvaat so promeni na pazarot koi silno go determiniraat nivnoto delovno odnesuvawe.
Pritoa jasno e deka promenite vo okru`uvaweto, neminovno vlijaat i vrz promenite na korisnicite na uslugite, nezavisno na koj pazaren segment mu pripa|aat.
Servisnata industrija vo mnogu ne{to se razlikuva od proizvodstvoto i bara poseben priod pri planiraweto i implementiraweto na marketing strategiite.
So ova ne se misli deka marketingot na uslugite e tolku razli~en od marketingot na proizvodite.
Uslugata e aktivnost ili korist koja edna strana mo`e da ja ponudi na druga, a koja e su{tinski nematerijalna i ne rezultira so promenata na sopstvenosta na bilo {to.Sepak uslugite imaat svoi specifiki, poradi koi rakovodeweto so marketingot na uslugite e specifi~en. Kako faktor na relativnata zastapenost na marketingot na uslugite vo odnos na marketingot na proizvodite se zema i {irokiot aspekt na diverzifitet na uslugite, koj bara nivno podlaboko poznavawe za da mo`e da se kreiraat specifi~ni marketing politiki.Marketingot na uslugite na prv pogled e sli~en so marketingot na proizvodite.
So godini istra`uva~ite i analiti~arite koristea eden ili pove}e kriteriumi za da gi karakteriziraat uslugite.Tie otkrija razli~ni karakteristiki koi se zaedni~ki za pove}eto uslugi.Se smeta deka uslugite se razlikuvaat od proizvodite po slednite ~etiri karakteristiki:nematerijalnost;nerazdelnost;kratkotrajnost;promenlivost.Najmnogu uslugi se nematerijalni. Ovaa karakteristika najlesno mo`e da se razbere ako se misli na materijalnata priroda na proizvodite.Proizvodot e fizi~ki predmet, mo`e da se dopira, da se po~uvstvuva, ponekoga{ da se pomirisa, i ako e prehramben proizvod mo`e i da se proba.Uslugite ne se fizi~ki predmeti. Tie mo`at da koristat fizi~ki predmeti ili da bidat opfateni vo fizi~ki predmeti, no samite po sebe ne se fizi~ki predmeti.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET