Specifičnosti marketinga usluga | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Specifičnosti marketinga usluga". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај
Увод_____________________________________________________________2
Услужне активности и услуге________________________________________3
Настанак и развој маркетинга услуга__________________________________5
Опште карактеристике услуга________________________________________6
Специфичности маркетинга услуга____________________________________8
Закључак_________________________________________________________11
Литература_______________________________________________________12
Увод
Сектор услужних делатности показује доминантан раст у економији што подразумева потребу за изучавањем проблема у вези са маркетингом услуга. Услуга је било који чин или дело које једна страна може понудити другој, које је у основи неопипљиво и које за последицу нема никакав вид власништва.Задатак маркетинга услуга је да произвођач, дистрибутер и малопродавци понуде услуга са додатном вредношћу која би се диференцирала на тржишту у односу на конкуренцију.
У савременим условима глобализације тржишта и јаке конкуренције у свим аспектима пословања, неопходно је изузетно добро познавање специфичности маркетинга услуга, како би предузећа и организације из области услужних делатности, могла да на прави начин опстану и развијају се.
I Услужне активности и услуге
Друштво вековима карактеришу структурне привредне промене, раст производње и продуктивности, развој људи, технике и технологије, стварање нових потреба и тежња да се потребе задовоље. Животни циклус структурних привредних промена можемо да посматрамо кроз три ере: пољопривредну, индистријску и информатичку еру. Једна од карактеристика цивилизацијских привредних промена је у операционализацији суштине менаџмента «учинити људе свесним конкретних одговорности дајући им заједничке циљеве, систем вредности, одговарајућу организацију и прилику за развој како би се одговорило на промене», флуктуација радне снаге у корист услужног сектора и велико учешће услуга у стварању друштвеног бруто производа. Истраживање Организације за економску сарадњу и развој је показало да данас производња ствара 20% ДБП, а услуге више од 70%. Услужне активности су преузеле примат у светској економији и садржане су у сваком процесу економске промене, било да је у питању реструктуирање, раст или опадање, на локалном, регионалном, националном или интернационалном нивоу. Ситуација у Србији је следећа: ДБП бележи раст у 2008. години са стагнацијом по кварталима, од 8,5% у првом кварталу, 6,0% у другом, у трећем 4,9%, док је у четвртом кварталу износио 2,8%. Највећи раст бележе услужни сектори тј. сектор саобраћаја 8,4%, финансијскoг посредовања 8,3% и сектор трговине 4,3%.
Раст и развој услужне економије је пoследица следећих фактора:
ослобађање услуга које су предузећа до сада сама пружала, а сада исте купују (оutsourcing) – предузећа се ослобађају организационих делова која су се односила на пружање услуга, због трошковне ефикасности, специјализације, компетентности (услуге обезбеђења данас обављају професионалнa предузећа за обезбеђење; предузећа су продала возни парк и данас користе услуге екстерних транспортних компанија; у сектору одржавања машинских постројења задржан је минималан број радника, а услуге одржавања се набављају екстерно);
тежња да се развије сектор малих и средњих предузећа је довела до тога да мала и средња предузећа морају да користе екстерне услуге (услуге одржавање информационих система; књиговодствене услуге; услуге транспорта);
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET