Poremećaji u razvoju govora | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Poremećaji u razvoju govora". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača
Subotica
Seminarski rad
Predmet: MENTALNA HIGIJENA
Tema: POREMEĆAJI U RAZVOJU GOVORA
Marina Ilin
SADRŽAJ:
Uvod................................................................................................................3
TEORIJSKI DEO RADA:
Razvoj dečijeg govora.....................................................................................4
Govor i sluh.....................................................................................................5
Govor slabovide i slepe dece...........................................................................7
Zakasneli govorni razvoj deteta......................................................................8
Govorne greške,mane i nerazvijen govor........................................................9
Vrste govornih poremećaja.............................................................................9
Mucanje.........................................................................................................10
EMPIRIJSKI DEO RADA:
Priča o dečaku...............................................................................................13
Priča o devojčici............................................................................................14
Zaključak.......................................................................................................16
Literatura.......................................................................................................17
UVOD
Mentalna higijena predstavlja skup mera i tehnika usmerenih na sprečavanju mentalnih poremećaja i unapređenje mentalnog zdravlja. Ona se pre svega bavi sprečavanjem dusevnih poremećaja, slomova i drugih bolesnih stanja ispoljenih u ponašanju čoveka prema samom sebi i prema okolini. Ljudsko ponašanje je uslovljeno biološkim i socijalnim faktorima.
Biološki faktori su određeni biološkim nasleđem koji se se ispoljava u određenom biološkom psihološkom faktoru.
Socijalni faktori se određuju socijalnim nasleđem koji se ispoljava u određenim socialno psihološkim strukturama. Pod socijalnim nasleđem podrazumevamo sumu iskustva i idejno političkih kulturnih i drugih znanja. Socijalno nasleđe je ono što svaki pojedinac prima kao deo prošlih generacija, bez potrebe da on sam to ponovo otkriva.
Pod biološkim nasleđem podrazumevamo one osobine koje se nasleđuju od svojih predaka.To je ono što se odnosi na genetsko nasleđe. Nasledne karakteristike svojstva, obeležja i drugo mogu se klasifikovati na:
atomske (obuhvata oblik,veličinu građu tela...)
fiziološke (duševni život, plodnost, imunitet...)
Patološke ( obuhvata defekte i deformacije)
Mentalna higijena ima zadatak da spreči dejstvo onih štetnih činilaca koji doprinose pogrešnom i nepoželjnom funkicionisanju ličnosti i rušenju njene unutrašnje strukture, a što se ispoljava u raznim duševnim poremećajima.
Definicija zdavlja: Svetska zdravstvena ogranizacija zdravlje određuje kao stanje potpunog: fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja a ne odsustvo bolesti i oronulosti kakva je definicija dugo bila prihvaćena.
Ida El pod duševnim zdravljem podrazumeva zdravu zrelu ličnost. Takva osoba je tolerantna, strpljiva, ima sposobnost prilagođavanja i stvaranja harmoničnog odnosa sa svojom okolinom. Po SZO mentalno zdravlje predstavlja sposobnost zdrave i zrele ličnosti, da stvara harmonične odnose sa drugim ljudima i da konstruktivno sarađuje u fizičkim i socijalnim promenama svoje sredine. Prema koncepciji SZO mentalna higijena predstvlja ova nastojanja i tehnike usmerene ka sprečavanju bolesti i unapređenju mentalnog zdravlja.
Cilj mentalne higijene je da doprinosi stvaranju uravnotežene i socijalno prilagođene ličnosti. Zahvaljujući velikim napredkom medicine preventiva je i u mentalnoj higijeni postigla velike relultate. Moguće je izbeći niz oboljenja poremećaja i oštećenja koja su u prošlosti dovodila do trajnog invaliditeta ili smrti. Cilj preventivnih mera je da se odklone uzroci koji dovode do poremećaja ili da se ublaže posledice.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET