Carinski sistem i carinski pristup | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Carinski sistem i carinski pristup". Rad ima 112 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

У в о д
Царине и царински систем Југославије су од великог значаја за развој и заштиту домаће привреде. Без модерних царина и царинског система не може се остварити ни привредни просперитет земље ни њено укључивање у међународне привредне токове. Савремена царина је у економском по-гледу, регулатор заштите домаће привреде и услов за даљи привредни ра-звој. Царина је потребна свакој земљи и привреди, било да је она у развоју, у транзицији или је развијена.
Осим тога што представља значајан инструмент заштите и развоја домаће привреде, царина је и значајан извор буџетског прихода државе.
Поред заштитног и фискалног ефекта, царина има утицаја и на увоз, на понуду и потражњу, на цене, на запосленост и др.
Да би царина била економски чинилац заштите и развоја домаће при-вреде, царина и царински систем Југославије морају стално да се мењају, допуњавају и усавршавају. У царински систем сваке земље морају се угра-дити и савремена међународна решења која предвиђају развијене државе, као и решења која постоје у међународним организацијама, пре свега Свет-ској трговинској организацији (СТО). То је услов без којег се домаћа при-вреда не може развијати нити укључивати у међународне привредне то-кове.
Царина има све већу улогу у међународним разменама робе, при чему она не сме да буде кочница, већ насупрот, треба да буде у функцији тих размена. Посебна улога царине је у премошћавању царинских и ванцарин-ских баријера које настају при економским интеграцијама, као и приликом удруживања у царинске уније. У тим случајевима морају се тражити од-говарајућа правна и економска решења како би роба и производи из земаља које се налазе изван регионалних економских интеграција могли да допру и на та тржишта (на пример, путем закључивања посебних уговора о ца-ринским преференцијалима и других уговора којима се унапређује робна размена између земаља економске интеграције и земаља које се налазе из-ван тих интеграција). Као пример се могу узети Европска унија (ЕУ) и привредна сарадња земаља изван ЕУ са овом интеграцијом, при чему се
1. ПОЈАМ ЦАРИНА
Царина у модерном знанењу је дажбина (посредни порез) која се на-плаћује, најчешће на увозну робу у виду одређеног новчаног износа, а по ца-ринским стопама утврђеним у Царинској тарифи, било у ииљу заиашапе домаће привреде, било из фискалних, социјалних или других разлога,
Правило је, дакле, да се царина наплаћује на робу као дажбина. и то најчешће на робу која се увози у подручје одређене државе. Али од овог правила има и одступања, па у неким земаљама постоји и царина која се наплаћује на робу која се извози из земље. Извозне царине најчешће се уводе из социјалних разлога. На пример, наплата таквих царина у Инднји уведена је на житарице, чај и неке друге прехрамбене артикле како би се спречио извоз тих роба. На тај начин се путем царина омогућава задржава-ње на индијском тржишту производа потребних за прехрањивање домаћег становништва. Из тих разлога овакве, извозне царине називају се и соци-јалним царинама.
Извозне царине се ретко срећу и њихова примена нема већи значај ни перспективу. Извозне царине дестимулишу извоз јер се роба плаћањем царина и при извозу и при увозу два пута терети - једном у земљи извоза, а други пут у земљи увоза. На тај начин роба која је царињена два пута постаје далеко скупља и тешко налази свога купца. Јер, царину у земљи увоза, увек сноси купац.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET