Verbalni metod u vršenju uviđaja | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Verbalni metod u vršenju uviđaja". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


САДРЖАЈ
1.Увод.......................................................................................................3
2.Уопште о увиђају.................................................................................4
2.1.Предмет увиђаја........................................................................4
2.2.Субјекти спровођења увиђаја..................................................5
2.3.Циљеви увиђаја.........................................................................6
3.Вербални метод....................................................................................6
4.Предности и недостаци вербалног метода........................................8
5.Записник о увиђају..............................................................................9
6.Извештај о крим.-техничком прегледу лица места........................11
7.Електронска књига догађаја..............................................................12
8.Закључак.............................................................................................14
9.Литература..........................................................................................15
Увод
Квалитетна обрада места кривичног догађаја подразумева фиксирање утврњених чињеница на начин који омогућава даљу стручну анализу догађаја у целини или његових појединих етапа, природе, порекла, механизма настанка и криминалистичког и кривичнопроцесног значаја појединих предмета и трагова и њиховог укупног дејства. За правилно документовање места кривичног догађаја, то јест за доказивање онога што се на њему одиграло на располагању стоје различите методе: 1) фотографски и видео метод, 2) графички метод, 3) метод изузимања и 4) вербални метод.
Са правом се може рећи да питање документовања криминалистичке обраде места кривичног догађаја није само питање избора адекватних криминалистичко тактичких и техничких метода, већ и питање поштовања кривичнопроцесних правила. Приликом анализе процесних правила вршења увиђаја посебна пажња се посвећује начину документовања ове радње. Орган који води увиђај дужан је да састави записник у коме ће навести које је чињенице приликом вршења увиђаја утврдио, као и све остале податке који се по законским прописима морају унети у записник, а све то како би у касније делу поступка сви субјекти који долазе у прилику да утврђују чињенице могли сазнати за резултат увиђаја, тј. да да би могли сазнати које је чињенице орган увиђајем утврдио.
Уопште о увиђају
Увиђај је у члану 133. ЗКП одређен као истражна радња која се предузима када је за утврђивање или разјашњење неке важне чињенице у поступку потребно непосредно чулно опажање. Увиђај представља систем радњи којима се опажају, стручно обрађују и у увиђајној документацији региструју предмети, трагови и друге околности значајне за разрешење кривичног догађаја. Увиђај не представља прост збир, већ осмишљен систем радњи, које чланови увиђајне екипе предузимају сагласно правилима криминалистичке тактике, технике и методике.
Надлежни орган који предузима увиђај треба да процени да ли је у конкретном случају потребно да се обави увиђај, односно да ли се у конкретном случају ради о кривичном делу. С обзиром да савремена криминалистичко-форензичка обрада лица места подразумева и проналажење трагова који голим оком нису видљиви, веома је тешко на први поглед утврдити да ли се у конкретном случају ради о кривичном делу. Опажање које увиђајни орган врши није само непосредно, већ је и посредно (када се током увиђаја користе оптички и мерни инструменти). Током увиђаја се врши читав низ радњи које су изузетно важне, а не састоје се искључиво у опажању. У такве радње спада и проналажење, изазивање, анализирање, одабирање, фиксирање и изузимање свих релевантних предмета и трагова и других битних околности кривичног догађаја, при чему се латентни и микротрагови и не могу директно опазити, већ се њихово постојање на одређеним местима може само предпоставити,а проналажење, изазивање и фиксирање је могуће једино применом специфичних метода и средстава.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET