Stranci | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Stranci". Rad ima 26 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

1. УВОД
'Стрнци имају људска права и слободе утврђене Уставом и друга права утврђена законом и међународним уговорима'
Данас, у савременом свијету једна од основних карактеристика човјека је потреба за кретањем и комуникацијом. Напуштање граница своје државе човјек постаје Странац, и за њега важе закони друге државе. Закон о кретању и боравку странаца и азилу је данас изузетно актуелан услијед савремених свијетски дешавања, а његове корјене проналазимо још у античком периоду.
Античко доба је у погледу ових питања на најнижем нивоу. Странац у том времену био је обесправљен и сматран је 'варварином'. То време указује на затварање и отуђивање човјека у међународним односима и фаворизовање само одређених људи унутар државе. Ни средњи вијек није био много либералниј у односу на странце, али је значио корак напријед у односу на античко доба. У средњем вијеку црква је била владајући фактор, па је као таква била суверени господар у држави и диктирала међународне односе. Црквена власт, поред феудалаца, давала је одобрења за улазак и прелаз странаца. Са појавом капитализма, и то у његовом стадијуму либерализма, положај странаца се знатно измјенио у погледу уласка и преласка кроз поједине државе, што је последица развијања производних снага, значаја робне привреде, што је са своје стране пружило и могућност техничког развијања средстава комуникације. Међутим са настанком империјализма дошло је до релативног ограничавања у погледу уласка и преласка странаца, нарочито у крупним капиталистичким земљама (САД, Енглеска и Француска), и то је трајало све до краја XIX вијека, а у САД и почетком XX вијека. Након Првог свјетског рата за улаз у страну земљу уведен је систем исправе под именом пасош, мада је ова исправа и раније била позната Русији и Србији. Послије Другог свјетског рата, а нарочито током XX вијека и надаље, настаје период који карактерише велика либерализација у погледу права странаца како на подручју јавног права, тако и међународног приватног права. Ова либерализација је последица многобројних фактора.
Законом о кретању и боравку странаца и азилу утврђени су услови и поступаки уласка и боравка странаца у Босну и Херцеговину, врсте боравка странаца, разлози за одбијање уласка и боравка странаца , разлози за отказ боравка и удаљења, односно протјеривања странаца са територије Босне и Херцеговине, поступак з подношење азила, одобрење азила и престанак азила у Босни и Херцеговини, надлежности органа власти у примјени закона, као и друга питања у вези са азилом, боравком и кретањем странаца у Босни и Херцеговини. Поред овог Закона, услови и приоцедуре за улазак странаца у Босну и Херцеговину, врсте боравка и поступка одбијања боравка странаца у Босни и Херцеговини, као и друга потања од значаја за одобрење боравка странаца у Босни и Херцеговини прописана су Правилником о условима и процедурама уласка и боравка странаца.
Правилником о централној баљзи података о странцима утврђене су службене евиденције о странцима, сврха, надлежност поступања, садржај и правила одредбе, коришћење и процедуре коришћења, заштита података, вријеме чувања података, те процедуре брисања података.
Странац је лице које нема држављанство Босне и Херцеговине, односно лице без држављанства. Лице без државњанства сматра се свако лице које није држављанин Босне и Херцеговине, али ни неке друге државе, а према закону друге државе.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET