Pokušaj krivičnog dela | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pokušaj krivičnog dela". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 UVOD
Pojam krivično delo potice od latinskih reči “crimen” i “ delictum” što znači zločin, prestup. Krivično delo je ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno. Na osnovu ove definicije proizilazi da su elementi krivičnog dela:
1)Mora biti delo čoveka
2)Protivpravnost učinjenog dela
3)Krivica
4)Određenost u zakonu
“ Izvršenje krivičnog dela moguće je u različitim fazama planiranja, pripremanja, pokušaja, samog izvršenja ili odustanka od izvršenja, do posebnih oblika saučinilaštva. U zavisnosti od stadijuma, krivično zakonodavstvo uspostavlja (propisuje) neka opšta kažnjavanja učinilaca.
Forme u pojedinim fazama, od preuzimanja radnje do nastanka posledice i ostvarivanja bića krivičnog dela, su raznovrsne počev od donošenja odluke do njene realizacije. Izmeđ u ovih faza moguće su različite situacije, pri čemu u nekim slučajevima radnja može odmah predstavljati svršeno krivično delo, au drugim sličajevima nastaju drugi.
Delo može biti počinjeno preduzimanjem same radnje i nastankom posledice, ili delo moze biti i bez nastale posledice samim pokuš ajem ili odustankom od izvršenja krivičnog dela.”
POJAM POKUŠAJA KRIVIČNOG DELA
“Pokušaj krivičnog dela je umišljajem započeto, a ne dovršeno krivično delo, ili je radnja izvršenja dovršena, ali nije nastupila zabranjena posledica. Reč je o deliktu koji je nastao u međufazo planiranja, pripremanja i dovršenja kriminalnog akta. Pripremne radnje i pokušaj izvršenja su stadijumi u ostvarenju krivičnog dela. Zajedničko im je što nema nastupanja zabranjene posledice. Razlika se ogleda u tome što kod pripremnih radnji, sama radnja izvršenja ne ulazi u krivično delo, dok kod pokušaja preduzimanjem radnje izvršenja ona ulazi u krivično delo, jer se ostvaruje jedno bitno njegovo obeležje, tj.radnja.”
“ Da bi postojao pokušaj krivičnog dela, neophodno je das u ispunjena sledeća tri uslova: 1) da je preduzeta radnja krivičnog dela, 2)da je to učinjeno sa umišljejem I 3) da nije nastupila posledica krivičnog dela.
1) Prvi uslov za postojanje pokušaja jeste preduzimanje radnje izvršenja krivičnog dela. Iz ovoga se vidi razlika između pokušaja I pripremnih radnji. Ona se sastoji u tome što pripremne radnje predstavljaju preduzimanje delatnosti koje znače samo pripremanje izvršenja krivičnih dela, a kod pokušaja se već ostvaruje radnja izvršenja krivičnog dela
U cilju rešenja problema razgraničenja pripremnih radnji od pokušaja krivičnog dela, u teoriji krivičnog prava postoje tri teorije: objektivna, subjektivna I objektivno- subjektivna.
Objektivna- po objektivnoj teoriji, pokušaj krivičnog dela postoji samo ako je preduzeta delatnost koja je u zakonu označena kao radnja krivičnog dela.
Subjektivna- po subjektivnoj teoriji, pokušaj krivičnog dela postoji čim je obelodanjena zločinačka volja učinioca, bez obzira kakvom je delatnošću učinjeno.
Objektivno – subjektivna- po kojoj je kod rešenja ovog pitanja važno poći od toga da se radnja izvršenja krivičnog dela može smatrati I ona delatnost koja se pojavljuje kao prirodni deo radnje krivičnog dela, zbog nužne povezanosti sa njom. Međutim da bi postojao pokušaj krivičnog dela, takva delatnost mora da je propraćena I zločinačkom voljom učinioca.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET