Nasilje u porodici sa kriminološkog aspekta | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nasilje u porodici sa kriminološkog aspekta". Rad ima 24 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


У В О Д
У овом раду насиље у породици смо сагледали са криминолошког аспекта, односно, поменули смо узроке насиља као и облике испољавања. Насиље у породици је појава која је веома присутна како у друштву у којем живимо, тако и у породицама које познајемо. Међутим, жртве насиља у породици се веома ретко усуђују да свој проблем изнесу пред другима и потраже стручну помоћ.
Ми смо се одлучили за ову тему зато што сматрамо да је насиље у породици један веома озбиљан проблем и да му треба посветити пуно пажње.
У нашем раду биће речи о појмовном објашњењу породице као основној ћелији друштва, насиљу, његовим појавним облицима у којима се испољава у породици као и о последицама које оно проузрокује.
Општа разматрања
Насиље у породици, одвија се у кругу породице која представља основу сваког друштва, јер се у њој остварују функције као што су: репродуктивна, васпитна, биолошка, економска и социјална. У здравој породици сви односи се остварују кроз разумевање супружника, деце и других чланова породице. Међутим, деловањем разних спољних и унутрашњих фактора долази до поремећаја породичних односа који се манифестује кроз разне негативне последице, међу којима се посебно испољава насиље у породици. Може се слободно рећи да се насиље у породици може пратити упоредо са настанком и развојем породице и присутно је, негде више негде мање у свим временским раздобљима, у свим државама и културама, без обзира о каквом се политичком систему и економској развијености ради.
Познато је да је у Римској империји жена сматрана својином мужа и њена судбина је зависила од мужевљеве воље, па треба указати и на одредбу раног римског права према којој је муж имао посебну моћ и право у односу на своју жену. Тако је имао право да туче и претуче жену, могао је од ње да се разведе, а оно што је по њу могло да буде најгоре јесте да је имао право и да је убије уколико је жена са неком својом радњом повредила мужевљеву част или угрозила имовинска права.
У 15. веку католичка црква је установила ,, Брачне заповести,, које су омогућавале супругу, уколико жена учини неке прекршаје, да сам суди својој жени и да је штапом туче. На тај начин, сматрала је црква, муж је бринуо о чистоћи душе своје жене. Англосаксонско право је такође предвиђало норме по којима је мужу дозвољено да бије своју жену како би одржао ,,Породичну дисциплину,,.
У 19. и већим делом 20. века, насиље у породици је сматрано приватном ствари између супружника у које односе држава није требала да интервенише. Тек 60-тих и 70-тих година прошлог века отпочиње процес реформисања породичног насиља и његовог увођења у правне системе модерних држава. Овај процес правних реформи био је инициран развојем и свеснажним захтевима разних друштвених покрета, пре свега покрета за заштиту права жена, да се насиље у породици престане третирати као приватна ствар између супружника и да се изнађе адекватан и ефикасан начин друштвене и правне реакције на ову појаву. 90-тих година прошлог века овај процес доживео је кулминацију, тако да данас већина правних система санкционише насиље у породици.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET