Krijumčarenje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Krijumčarenje". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Pravni fakultet
SEMINARSKI RAD
ORGANIZOVANI KRIMINAL
Tema:
KRIJUMČARENJE
Beograd, 2012.
Sadržaj:
Uvod……………… ………………………………………………………………………….. …………………..3
Krijumčarene (šverc)…………………………………………………………………………………..4
Društvena opasnost koja proističe iz krijumčarenja– ekonomska i bezbednosna...............................................................................................5
Izvori robe…………………………………………………………………………..……………………..5
Metodika suzbijanja šverca………………………………………………………………………...10
Zaključak....................................................................................................11
Literatura...................................................................................................12
Uvod
Kriminalitet je u celini veoma složena negativna društvena pojava kako po svojim korenima, tako I po svojim posledicama I njenim nosiocima. Njegove posledice kao društvenog zla odražavaju se u prvom redu na materijalnu bazu društva, I on je na određeni način smetnja u razvoju društva. Što je najznačajnije njegove posledice se odražavaju na društvenu svest I društveni moral.
U svojoj osnovi ekonomsi kriminalitet je deo sveukupnog kriminaliteta. U poređenju sa klasičnim oblicima kriminaliteta, ekonomski kriminalitet je daleko složenija pojava s etiološkog aspekta. Osnovni uzroci ekonomskog kriminala pojavljuju se kao posledica odgovarajućih prtivurečnosti u društveno-ekonomskim odnosima. U daljem tekstu obradio sam jedan od oblika ekonomskog kriminala koji nije novina u našem društvu i predstavlja najveću pretnju fiskalnoj privredi. To je krijumčarenje (kontrabanda) u narodu popularno nazvan “ šverc “ .
1.KRIJUMČARENJE
Reč „krijumčarenje“ je odomaćena u radnoj terminologiji državnih organa koji se bave suzbijanjem nedozvoljene trgovine, uglavnom u carinskoj službi i službama organa unutrašnjih poslova. Ovaj termin se često identifikuje sa rečima „šverc“, „crna berza“, „špekulacija“ i dr. Krijumčarenje ili šverc znač i iznošenje ili unošenje robe domaćeg ili stranog porekla van carinskog nadzora od strane naših ili inostranih građana, kao i organizovanje grupa ili stvaranje mreže za ubacivanje ili iznošenje neocarinjene robe, zatim ubacivanje robe od st ane organizovanih grupa, organizovanje mreže preprodavaca ili posrednika za rasturanje neocarinjene robe.
Forme i oblici krijumčarenja su se u našoj zemlji stalno menjali i usavršavali u zavisnosti od ekonomskih prilika, a prvenstveno u zavisnosti od tržišta i nestašice pojedinih roba na tržištu . Što se tiče robe inostranog porekla, krijumčarenju je pogodovao i psihološki momenat, tj. s hvatanje mnogih građana naše zemlje da je inostrana roba uvek bolja i kvalitetnija.
Liberalizacija pregleda putnika na graničnim prelazima od strane carinskih organa kao i liberalizacija pri izdavanju putnih isprava dala je široku mogućnost skoro svakom gradjaninu naše zemlje, ko to samo želi, da se bavi krijumčarenjem i da samostalno ili sa članovima svoje porodice prelazi granicu i nabavlja odgovarajuću robu u inostranstvu . Ova okolnost uticala je da se klasična „piramida“ švercera znatno suzila, i sada između izvora robe i kupca ima znatno manje posrednika no što je bilo slučaj ranijih godina. Ovakva situacija je imala za posledicu stvaranje niza novih, ali mahom manjih švercerskih organizacija, i aktiviranje znatno šireg kruga ljudi u švercu . Ovo je uticalo da se poznati centri u našoj zemlji ( Beograd , Novi Sad , Niš , Subotica ) zasite robom inostranog porekla i sada postaju neka vrsta tranzitnih centara za de lovanje švercera prema susednim državama Bugarskoj, Rumuniji , Mađarskoj. Ovakvoj situaciji su znatno doprineli šverceri iz Grčke i Tursk e koji, zajedno sa domaćim švercerima ili pak samostalno , deluju prema pomenutim zemljama. Pri ovome mora se imati u vidu da je i mobilnost švercera u poslednje vreme jedna od osnovnih karakteristika kako domaćih tako i stranih švercera pri njihovoj delatnosti, jer se sve više i organizovanije koriste motornim vozilima, a u prvom redu putničkim automobilima, pri vršenju šverca.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET