Korišćenje prikrivenog istražitelja i informatora u suzbijanju organizovanog kriminaliteta | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Korišćenje prikrivenog istražitelja i informatora u suzbijanju organizovanog kriminaliteta". Rad ima 39 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

САДРЖАЈ
1. УВОДНА РАЗМАТРАЊА............................................................................................2
2. Појам и основне карактеристике прикривеног истражитеља и информатора.........5
3. Кривично-процесни аспект коришћења прикривеног истражитеља и информатора.......................................................................................................................9
3.1. Законски основ за коришћење прикривеног истражитеља и информатора.........................................................................................................10
3.2. Доказни значај коришћења прикривеног истражитеља и информатора.........................................................................................................12
3.3. Прикривени истражитељ као свједок у кривичном поступку..................12
4. Криминалистички аспект коришћења прикривеног истражитеља и информатора.....................................................................................................................14
4.1. Немогућност дјеловања прикривеног истражитеља у својству „агента провокатора“........................................................................................................15
5. Избор и припрема прикривеног истражитеља........................................................17
5.1. Успостављање лажног идентитета (креирање легенде)............................20
6. Инфилтрација прикривеног истражитеља у криминалну средину.......................22
6.1. Остваривање и одржавање везе са прикривеним истражитељем............23
6.2. Провјеравање и контрола рада прикривеног истражитеља......................24
7. Специфичности и опасности са којима се сусрећу прикривени истражитељ и информатор.......................................................................................................................25
8. Осврт на коришћење прикривеног истражитеља у неким другим земљама........29
9. ЗАКЉУЧАК...............................................................................................................35
10. ЛИТЕРАТУРА..........................................................................................................38
1. УВОДНА РАЗМАТРАЊА
Криминалитет је негативна друштвена појава која је настала заједно са настанком људског друштва, а упоредо са развојем друштва настајали су нови и све сложенији појавни облици криминалитета. Иако је друштво настојало да му се кроз историју организовано супростави, криминалитет је опстајао и јачао тако да данас представља један од најактуелнијих проблема друштва у цјелини. Организовани криминалитет постаје данас најважнија тема разговора на националним и међународним конвенцијама као и научним скуповима, због све већег пораста интересовања о његовој стварној опасности по савремено друштво. Организовани криминалитет се све више нормативно-правно регулише путем великог броја конвенција и других докумената усмјерених на превенцију и сузбијање организованог криминалног дјеловања, како на националном тако и на међународном нивоу. Тако се усвајају нови правно-криминалистички институти који требају да допринесу ефикаснијем сузбијању организованог криминалитета.
У последње вријеме се спомиње и појам међународног организованог криминалитета. Његова основна карактеристика је прелазак државних граница, односно криминално дјеловање на територијама више држава. Битно је напоменути да национални организовани криминалитет не погађа својим дјеловањем директно интересе међународне заједнице. Наиме, без постојања националног органзованог криминалитета скоро је немогуће постојање и дјеловање међународног организованог криминалитета на територији неке друте државе. Спречавање националног организованог криминалитета је и борба против међународног криминалитета.
У времену када испољена криминална активност, из дана у дан указује на већи степен увезаности и организованости носилаца криминалних активности, планирања и кориштења савремених технолошких средстава и метода при вршењу кривичних дјела, као и велики број кривичних дјела која представљају тамну бројку криминалитета, неминовно се намеће питање унапређивања рада полиције кроз оперативно-истраживачки рад.
За разлику од реактивног поступања, које је углавном заступљено у раду органа унутрашњих послова, намеће се потреба за већим испољавањем проактивног рада у односу на ранији период. Проактивни рад подразумијева ангажовање према лицима, објектима и пунктовима с циљем да се путем оперативне контроле, употребе посебних истражних радњи, оперативних веза и сарадника ( информатора), уз комбинацију са другим криминалистичко-тактичким и техничким радњама, прикупе подаци који указују на основ сумње да се припрема или да је извршено кривично дјело, или да је одређено лице извршилац кривичног дјела, као и да се прикупе други подаци од значаја за спречавање, откривање, разјашњавање кривичних дјела, обезбјеђења и прикупљања материјалних и других доказа и ефикасног вршења послова из дјелокруга рада полиције.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET