Neverbalna komunikacija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Neverbalna komunikacija". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 Увод
Семинарски рад на тему “Невербална комуникација” садржи појам комуникације, појам и функцију невербалне комуникације као и типове невербалне комуникације. У погледу функција невербалне комуникације приказујемо две класификације, Ерџајлову и Екманову. Навешћемо и од нос невербалне и вербалне комуникацијом, о њиховим сличностима и разликама, навешћемо и објаснићемо неке од основних облика невербалних комуникација које особе користе у свакодневном животу, свесно или несвесно , као и мишљења и истраживања неких аутора. Такође ћемо исказати и наша мишљења као и примере из живота.
Комуникација је преношење порука од пошињаоца до примаоца. Латинска реч “communicare ” значи “учинити заједничким” или “учинити општим” . Према томе, комуникација би била “активност стварања заједничког” или “активност стварања заједнице”. Због тога је комуникација темељ социјалне интеракције , односно међуљудских односа. Свака комуникација међу људима укључује бар две особе: пошиљаоца и примаоца поруке, те комуникацијски канал којим се порука преноси: језик говорни или писани, покрете тела , изразе лица и сл. (Reardon, 1998).
Комуникација има различите сврхе или улоге. То су :
Примање и давање информација
Решавање проблема
Доношење одлука
Задавољавање потреба (за припадањем, за одмором, за ужитком, за контролом над другима, за бегом од осталих активности).
С обзиром на начин комуникације постоје верб ална и невербална комуникација. Вербалном комуникацијом се комуницира помоћу језика, говорног и писаног.
Невербална комуникација
Најопштију, најширу и неспорну дефиницију до сада дао је Нап: "Невербална комуникација означава све оне њудске одговоре који нису описани као отворено манифестоване речи" (Knapp, 1972).
Невербална комуникација се односи на гест, држање тела, израз лица, поглед, спољашњи изглед, властити простор. Уз вербалну, невербална комуникација је допунски канал слања порука и без ње би комуникација била много сиромашнија. Невербалном комуникацијом можемо изразити оно што не можемо вербалном: своје емоције, ставове, однос према саговорнику и сл. ( Silverman i sar., 1998). Бројне су функције које се остварују невербалном комуникацијом.
Као примарне Ерџајл издваја:
Изражавање емоција (плач, смех),
Одавање једне особе другој (смешкање,експресивно гестикулисање..),
Индикација интерперсоналних ставова (мрштење, додир)
Подршка конверзацији (климање главом, гестикулација рукама). (Argyle, 1975).
Ekман има другачије виђење ове комуникације:
Понављање – невербално понашање као огледало вербалних порука (нпр. кад кажемо: “ Имамо две опције“ и при томе покажемо два прста);
Контрирање – вербалне и невербалне поруке које стоје у контрадикцији (нпр. кад кажемо: „То нам смета“ и при том намрштимо обрве);
Супституција – невербално понашање које заузима место вербалног (нпр. уздигнут палац који показује поруку „Добар посао“);
Надопуна – невербалне поруке надопуњују говор (нпр. додиривање обода шешира које иде уз поздрав „ Здраво“);
Акцентовање – невербално понашање истиче неко место у говору (нпр. ширење рују у круг како би се дочарала величина);
Регулација – невербално понашање које регулише интеракцију (нпр. наставник који тражи од групе да заустави жучну дискусију и при т оме подиже руке са длановима надоле). (Екман, 1965).
Невербална комуникација је мање контролисана и намерна је, уз њу вербална порука добија свој смисао и значење. Две особе у међусобној интеракцији не могу да не комуницирају јер ми невербалном комуникацијом шаљемо одређену поруку хтели то или не. На пример у току разговора момка и девојке може се закључити да ли су заинтересовани једно за друго на основну невербалне комуникације која иде уз вербалну коју особа може да шаље намерно јер јој је можда на тај начин лакше да изрази своја осећања у вези даљег разговора. Ако нам момак у току разговора делује одсутно, гледа около, нема неки свој став што се тиче држања,има прекрштене руке итд. може да значи да није заинтересован за девојку. Неким особама је лакше комуницирати невербалном комуникацијом.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET