Interpersonalna komunikacija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Interpersonalna komunikacija". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Мегатренд унивезитет
Факултет за културу и медије
СЕМИНАРСКИ РАД
ИЗ ПОСЛОВНОГ КОМУНИЦИРАЊА
ИНТЕРПЕРСОНАЛНА КОМУНИКАЦИЈА
Професор: Студенти: Доц. др Виолета Цветковска Оцокољић Никола Танчић М291/09
Београд, мај, 2013..
Садржај
Увод 3
Функције интерперсоналне комуникације 4
Вербална и невербална комуникација 6
Интерперсонална комуникација и њен значај у пословном свету 7
Облици интерперсоналног комуницирања 9
Динамички фактори интерперсоналног комуницирања 10
Статички фактори интерперсоналног комуницара 12
Препреке за остваривање интерперсоналне комуникације 13
Превазилажење баријера 15
Закључак 17
Литература 18
Увод
Интерперсонална комуникација је комуникација између најмање две особе, иако се најчешће под комуникацијом у овом смислу подразумева контакт лицем у лице. Интерперсонална комуникација је процес интеракције, размене порука између двеју страна. Иако се под комуникацијом у овом смислу подразумева контакт лице у лице, телефонски разговор, такође припада овом типу општења.
Код интерперсоналне комуникације се користе две врсте, вербална и невербална комуникација.
Вербална комуникација обухвата коришћење говора и писма, како би се остварили одређени циљеви док је невербална комуникација, односно примање и емитовање знакова гестовима, мимиком или покретима тела, одвија се увек када смо у контакту са другом особом. Невербална комуникација представља примарни комуникацијски модел, али као и вербална, контролисана је одређеним системом кодова који су културно детерминисани. Ова врста комуникације указује на став према другим особама и помаже у грађењу и одржавању односа са другима.
Интерперсонално комуницирање може се схватити као продужетак интраперсоналног комуницирања (конципираног као дијалошки организованог разговора) и као посреднички ниво у рецепцији порука у процесу масовног комуницирања.
Функције интерперсоналне комуникације
Путем интерперсоналне комуникације можемо сазнати нешто више о другој особи, о ономе шта зна, шта мисли и шта осећа. Ако познајемо особу, тачније ћемо предвидети како ће мислити, осећати се, понашати се у одређеној ситуацији И биће нам лакше да са њом успоставимо однос и да комуницирамо.
Основне функције интерперсоналне комуникације су:
1. Утврђивање контекста поруке(важно је да знамо у ком је контексту порука речена, односно како је повезана са широм ситуацијом);
2. Постављање идентитета(други разлог зашо комуницирамо са особама у окружењу јесте то што кроз комуникацију дефинишемо свој идентитет);
3. Задовољавање “интерперсоналних” потреба (повезивање са другима затим контрола која је потребна да контролишемо друге и докажемо своје способности И на крају стицање наклоности, је потреба да се развију односи са другима и стекне њихово поверење и наклоност .)
На интерперсонално комуницирање утиче низ интеракцијских и контекстуалних фактора. Међу њима су најзначајнији:
1. Mотиви и циљеви комуницирања;
2. Симболичке форме у којима се остварује;
3. Степен комуникативне компетентности субјеката комуникационог чина;
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET