Internet u komunikaciji | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Internet u komunikaciji". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.



САДРЖАЈ :
УВОД.......................................................................................................................................3
1. Развој Интернета.................................................................................................................4
2. Интернет као медиј.............................................................................................................5
3. Пропаганда на интернету...................................................................................................7
4. Друштвени медији на интернету.......................................................................................8
4.1. Друштвене мреже на интернету.....................................................................................9
4.1.1. Твитер...........................................................................................................................11
4.1.2. Фејсбук..........................................................................................................................12
4.2. Јутјуб................................................................................................................................13
ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................................15
УВОД
Пропаганда се од давнина користила како би сугестивно деловала и утицала на религиозна или политичка уверења појединца и маса. Не може се рећи да је термин пропаганда био у употреби од почетка људске цивилизације или да је постојала њена дефиниција. Оно што се засигурно зна, је то да су многи утицајни људи или владари имали потребу да манипулишу другим људима и да утичу на њихове ставове или понашања
Реч пропаганда обично изазива асоцијацију на нешто што је негативно или има негативно значење. Људи су је таквом и схватали и тешко прихватали. Вековима се о пропаганди стварао мит о чудотворном средству за манипулацују људима или неком специјалном тајном оружју који мења ставове људи и утиче на њихову свест.. Ако се пропагада користи за лаж, обману, манипулацију, контролу или утиче на људе да прихвате или чине нешто што је негативно и лоше – она ће таква и бити. Штампа као масовни медиј тадашњег времена одиграла је веома важну улогу у слању пропагандних порука и креирању јавног мњења, односно утицају на умове људи и група. Ако се вратимо само 250 година уназад, можемо закључити да техника и технологија почињу да владају модерним људским друштвом. Што се медија тиче, познато је да су штампарије допринеле развоју и ширењу новинарства и појави штампаних медија. Проналазак фотографије и радио уређаја 1920.године, допринео је брзом ширењу вести и ширењу новинских агенција. Али један од најзначајнијих техничких изума двадесетог века, је свакако проналазак телевизије(1926.) и звучног филма (1927.). Борба за превласт, између штампе, радија и телевизије није дуго трајала. Апсолутну победу је извојевала телевизија која и данас има највећи утицај на људе. А све што има добар утицај на људе, идеалан је као канал за употебу пропаганде. Зато с правом можемо рећи, појавом филма, радија, и телевизије почиње владавина модерне пропаганде.
1. Развој Интернета
Са друштвеног аспекта, Интернет је комуникацијски медиј који представља глобално средство за комуникацију у данашњем информационом друштву. Претеча интернета је АРПАНЕТ12 - пројекат Министарства одбране Сједињених америчких држава реализован шездесетих година који је био намањен војним потребама. Развојем рачунара и комуникацијских уређаја, АРПАНЕТ прераста у отворену глобалну светску мрежу, коју називамо ИНТЕРНЕТ или „мрежом свих мрежа“. За данашњи Интернет можемо рећи, да представља милионе рачунара широм света повезаних у једну јединствану мрежу која нуди бројне услуге корисницима. Важно је истаћи да Интернет није власништво ни једне компаније појединачно. Он представља отворену глобалну информатичку мрежу која се сваким даном све више увећава. У задњих десет година, ова мрежа у себи је објединила новине, књиге, радио, филм и телевизију. Интернет је на тај начин постао мултимедијалан. На почетку развоја и ширења интернета постојали су проблеми високe ценe информатичке и телекомуникацијске опреме и мала покривеност терена коју интернет покрива. Током година информатичка и телекомуникацијска опрема је јако узнапредовала, цена рачунара и рачунарских програма је драстично пала што је резултирало омасовљавању корисника. У развијеним државама, рачунари и Интернет су постали битан елемент сваког човека и породице. Интернет је некада био скуп и спор - данас је брз и јефтин. Некада смо везу ка Интернету успостављали путем жичних-фиксних телефонских линија. У данашње време Итернет је свуда око нас, носимо га и у џепу и приступамо путем мобилног телефона. Информатика и телекомуникације су толико узнапредовале и преплићу се, тако да већ постоје савремени хибридни телевизијски апарати са којих се може приступити Интернету. Са друге стране, Интернет се може користити као дистрибутер телевизијских канала, пример ИПТВ13, или веб сајтови са којих се могу гледати ТВ програми.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET