Dečja antropologija - Porodica, kuća, prijatelji | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Dečja antropologija - Porodica, kuća, prijatelji". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET U BEOGRADU
UČITELJSKI FAKULTET U BEOGRADU 
 
                                  SEMINARSKI RAD 
 
PREDMET: DEČJA ANTROPOLOGIJA
TEMA:PORODICA,KUĆA,PRIJATELJI,POZNANICI,ZABAVA,ELEKTRONSKI I DRUGI MEDIJI I SLIČNO 
 
 
 
 
 
                                   BEOGRAD, 2010.godine 
 
 
SADRŽAJ: 
1.UVOD
-položaj deteta u nekadašnjoj porodici
-razdvojenost i diskontinuitet izmedju sveta dece i sveta odraslih
2.PORODICA
-funkcije i tipovi porodice
-uloga porodice u razvoju deteta
-značaj porodičnog vaspitanja
3.PRIJATELJI
-istraživanje: kako ljudi biraju prijatelje?
4.ELEKTRONSKI I DRUGI MEDIJI
-elektronski mediji ugrožavaju decu
-crtani filmovi
5.ZAKLJUČAK
6.LITERATURA 
 
 
 
 
 
 
 
 
                                           UVOD  
 
                              Položaj deteta u nekadašnjoj porodici 
             U srednjem veku deca su od svoje sedme godine bila izmešana sa odraslima,ulazeći tako u veliku ljudsku zajednicu,u kojoj su učestvovala u radovima i igrama njenih mladjih i starijih članova. Uslovi življenja u njoj bili su,bez obzira na uzrast,za sve isti i niko nije imao prilike da se izdvaja u svoju intimu. Trajanje detinjstva bilo je svedeno na najosetljiviji period,a odmah posle njega dete se mešalo sa odraslima. Od sasvim malog deteta postajao je odmah mladi čovek,ne prolazeći kroz etape detinjstva kao danas (Aries,1973,||,452-453).
            Članovi porodice su bili potrebni kao radna snaga i ukoliko ih je bilo više,utoliko je porodica mogla uspešnije da se održi u borbi za opstanak. Prema tome,ona nije stvorena iz ljubavi,već iz životne potrebe da se osigura potomstvo i na njega prenesu ime i svojina,što se sve nije mnogo ticalo osećajnog života,niti je porodica svoj značaj zasnivala na vaspitanju kao što je to slučaj danas.
              Srednjovekovna porodica nije prenosila vrednosti,znanja ili,još opširnije-nije socijalizovala dete niti kontrolisala pomenute procese. Ono se brzo odvajalo od svojih roditelja i učilo šta mu je potrebno,zahvaljujući zajedničkom življenju sa odraslima,pomažući im u poslovima koje su obavljali. Sasvim mala deca,koja zbog svoje slabašnosti nisu mogla da se mešaju sa odraslima,nisu ni uzimana u obzir. Jedan od razloga za to bila je i velika smrtnost u tom uzrastu;tek ako su preživela najraniji period prihvatano je njihovo postojanje i ona su se pridruživala odraslima (Aries,1973,||.135).
             Porodica je prvenstveno služila da se zajednički obavlja neki zanat,da se njeni članovi medjusobno pomažu kako bi preživeli,ali njena funkcija nije bila afektivne prirode. To ne znači da nikada nije bilo ljubavi medju supružnicima,kao i izmedju roditelja i dece. Medjutim,ona nije bila neophodna ni za opstanak ni za porodičnu harmoniju.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET