Zona Zamfirova | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Zona Zamfirova". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај
Увод ................................................................................................................ 3
1. Биографија - Стеван Сремац ........................................................ 4
2. Библиографија .................................................................................... 6
3. Зона Замфирова .................................................................................. 7
3.1. Ликови ....................................................................................... 9
3. 2. Критички осврт ................................................................. 10
Закључак .................................................................................................... 12
Литература ............................................................................................... 13
Увод
У фабули романа ЗОНА ЗАМФИРОВА је прица о љубави двоје младих , који потичу из различитих друштвених слојева . То је јеноставна прича са лаким заплетом , низом епизода које имају карактер опширних дигресија од главне приче , срећним завршетком .
Повод за поцетак прице је песма о Зони Замфировој , коју певуси шегрт Поте у кујунџиници Мана кујунџије : то је песма коју је свако "знао и певушио , и жењени и нежењени , и млади чапкуни и стари дилбери". Песма је опште позната , а кад је настала - то нико не зна , али се зна , да кад се запева , увек се мисли на једну Зону , Зону Замфирову . Хаџи Замфир је некад био сила : пред пашу је у турско време излазио кад го је хтео ; могао је цовека са самих вешала скинути ; сменио је три паше ; влада се господски ; у кући је његовој као у пашиним конацима - богатство и сјај . Највеће хаџи - Замфирово богатство је најмладја кћерка , мезимица Зона . Она је у вароши прва по лепоти и угледу , за њом многи уздишу , о њој се певају песме . За њом уздише и сам Манасија , чапкун Мане , Мане кујунџија , најлепши од свих момака , најбољи играч у колу , најгалантнији према свирачима . Ужива у друштву и музици , одлази у лов , цењен је кујунџија . Начин живота , успешност у послу и лепота сметали су некима , па су покушали да га преко новина ољагају . То је подстакло његову мајку Јевду дас сазове породично веће које це направити списак могућих кандидаткиња за Манетову женибу . У том већу је најупечатљивија тетка Дока : звижди сокаком, у разговору увек понешто лупи , упорно брани своје ставове , спремна је да се потуче , пије кафу и мастику . Док све тетке предлажу девојку из свог сталежа , Дока прелазе Зону , одушевљена њеном лепотом.
1. Биографија – Стеван Сремац
Стеван Сремац је рођен у Сенти , у Бачкој, 1855.године , где је провео рано детињство . Пошто је остао без родитеља , ујак Јован Ђорђевић доводи га у Београд на даље школовање . Старатељство Јована Ђорђевића , историчара по струци и либерала по политичком уверењу , оставиће трагове на штићенику који се опредељује за студије историје на Великој школи у Београду и за припадност Либералној странци . Везивање за политику Либералне странке одредиће Стевана Сремца као окорелог конзервативца окренутог националној прошлости , приврженог династији и противника свега новог и напредног у политици и друштвеном животу . Свој радни век провео је као професор у гимназији у Нишу , Пироту и Београду . Умро је 1906.године у Сокобањи.
Почео је да пише релативно касно . У тридесет и трећој години живота , 1888. године , почео је да објављује прозне хронике о личностима и догађајима из српске прошлости , које ће се појавити као књига 1903.године под насловом 'Из књига староставних '. То је било пишчево одуживање дуга професији историчара , љубави према националној прошлости и сну о Великој Србији Реалистичку прозу почиње да пише тек послије доласка у Београд . Дугогодишњи живот У Нишу (и врло мало у Пироту ) био је период стваралачке инкубације : посматрање.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET