Zavisnosložena rečenica s dopunskom klauzom | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Zavisnosložena rečenica s dopunskom klauzom". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
DEPARTMAN ZA FILOLOŠKE – FILOZOFSKE NAUKE
SRPSKI ∕ BOSANSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST
SEMINARSKI RAD
ZAVISNOSLOŽENA REČENICA S DOPUSNOM (KONCESIVNOM) KLAUZOM
S A D R Ž A J
Uvod................................................................................................................................3
Zavisne i nezavisne rečenice...........................................................................................4
Zavisnosložena rečenica s dopusnom(koncesivnom) klauzom.......................................8
Zaključak.........................................................................................................................9
Literatura........................................................................................................................10
U V O D
Ima nekoliko podvrsta i tipova lingvistike:
Opšta lingvistika ispituje jezičke sisteme , funkcije i njihova ispoljavanja;
Deskriptivna lingvistika se bavi klasifikacijom i opisom jezičkih pojava;
Istorijska ili komparativna (uporedna) lingvistika istražuje probleme uticaja i razvoja.
U pojedinačne discipline lingvistike mogu se svrstati etimologija, semantika, fonetika, morfologija i sintaksa.
„Sintaksa (grč. syntaxsis – sastav) – deo nauke o jeziku koji proučava rečenicu i njene delove” (Stanojčić, Ž. i Peco, A.; 1972: 412).
„Leksikologija – nauka o rečnicima i njihovom sastavljanju” (Vujaklija, M.; 1966: 508).
„Leksikologija – lingvistička disciplina koja proučava rečničko blago pojedinog jezika i sređuje ga u rečnike i leksikone” (Stanojčić, Ž. i Peco, A.; 1972: 200).
„Leksika – ukupno rečničko blago jednog jezika funkcionalnih i pojmovnih reči” (Stanojčić, Ž. i Peco, A.; 1972: 192).
NEZAVISNE I ZAVISNE REČENICE
,,Nezavisne rečenice čine poseban sistem u sintaksičkom sistemu. Dele se na vrste i svaka vrsta ima određeno značenje, funkciju i obeležja. Komunikativne sintaksičke funkcije (obaveštenje, pitanje, zapovest itd.) izriču se nezavisnim rečenicama:
Obaveštajne: Petar uči.
Upitne: Uči li Petar?
Zapovedne: Petre, uči.
Željne: Neka Petar uči.
Uzvične: Uči Petre! ’’
,,Zavisne rečenice čine poseban sistem u sintaksičkom sistemu. Sistematisane su u vrste sa određenim značenjima, konstituentskim funkcijama i obeležjima. Posebna obeležja zavisnih rečenica su zavisni veznici i rečce, upitno-odnosne zamenice, prilozi i glagolski oblici. Reči i izrazi koji imaju funkciju pokazatelja tipa zavisne rečenice najbitnija su obeležja zavisnih rečenica i nazivaju se subordinatori.
Izrične: Rekao nam je da Petar uči.
Odnosne: Matematika je glavni predmet koji Petar redovno uči.
Mesne: Soba u potkrovlju je mesto gde Petar uči.
Vremenske: Svi se zabavljamo igricama dok Petar uči.
Zavisno-upitne: Nismo bili sigurni da li Petar uči.
Uzročne: Nismo došli jer Petar uči.
Uslovne: Odložićemo dolazak ako Petar uči.
Dopusne: Svi su se okupili premda Petar uči.
Namerne: Bili su tihi kako bi Petar učio.
Poredbene: To se očekivalo koliko je Petar učio.
Posledične: Tako je redovno učio da smo svi verovali u uspeh.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET