Vojislav Ilić | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Vojislav Ilić". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај
Увод ........................................................................................................................................... 3
1. Биографија ........................................................................................................ 4
2. О поезији .............................................................................................................. 4
3 . Анализа песме 'У позну јесен' ............................................................... 7
4. Анализа песме „Грм“ .................................................................................. 10
5. Анализа песме „Запуштени источник“ ............................................. 11
6. Анализа песме „Први снег“ ...................................................................... 11
7. Анализа песме „Сиво, суморно небо“ ................................................. 12
8. Анализа песме „Зимска идила“ ........................................................... 13
9. Анализе осталих песама ........................................................................... 14
Закључак ................................................................................................................................ 16
Литература ........................................................................................................................... 17
Увод
Питање имплицитне поетике Илића је комплексно и састављено је из више сложених тема (питање природе поезије и њене функције, проблем мимезиса, уметничка истина и истина у уметности, природа и улога пеника, питање стваралачког процеса, судбина уметничког дела, феномен ремек-дела, оригиналност...), па ће оне бити посебно разматране, као засебне целине и питања, да би што конкретније и јасније, и свакако прегледније, био изложен предмет рада.
1. Биографија
Рођен је у Београду као син песника Јована Илића. Био је болешљив од детињства и слабо је марио за учење. Школу је напустио после трећег разреда гимназије због слабог успеха. Касније је на своју руку похађао предавања у Великој школи, активно учествовао у књижевном и политичком животу студентске омладине, али испите није полагао. Његовом образовању је помогло што му је дом био стециште књижевника и песника. Ту је упознао Ђуру Јакшића, те се касније и оженио једном од Јакшићевих кћери, Тијаном. Учествовао је као добровољац у бугарском рату 1885. године, 1887. је ступио у службу као коректор Државне Штампарије, а 1892. намештен је за учитеља у српској школи у Турн Северину. Исте године постао је писар министарства унутрашњих дела, а 1893. вицеконзул у Приштини, по његовој жељи да иде на Косово. Међутим, његово слабо здравље га приморава да се врати у Београд где је ускоро и умро.
У животу у многоме је делио судбину других писаца свог времена: често је мењао намештења у Београду и унутрашњости, живео у оскудици, велики део времена проводио у кафани и неуредним, боемским животом још више погоршао своје ионако слабо здравље, због политичких уверења бивао прогањан од власти, и умро млад. Иако је писао кратко време, свега петнаестак година, оставио је обимно и разноврсно дело. За живота је објавио три збирке песама (1887, 1889, 1892), којима треба додати велики број песама расутих по часописима и заосталих у рукопису. Неколико слабих прозних покушаја показују да је Војислав, слично Бранку и Змају, био првенствено песник, да је умео добро писати само у стиху.
2. О поезији
Поједини критичари који су писали о Војиславу Илићу и његовом односу према стваралаштву, па и односу према свету, чини се да су неке своје закључке исувише олако износили прибегавајући генерализацији. Једна група критичара је називала Илића изразитим естетом, док је друга тврдила да његова поезија садржи тенденциозну црту, па чак и онај дух омладинске поезије против кога се Илић експлицитно борио у неким својим текстовима. До оваквих ставова су долазили они критичари и теоретичари који су посматрали само одређену групу песама, са одређеним тематским склопом, што више говори о афинитетима самих критичара него ли о Илићевим ставовима. Тако Љубомир Недић пише о Војиславу Илићу као о сликару-песнику, који у свему тражи лепо, а онда додаје да је изразити артизам условио ,,све остале карактеристике његовог песништва- размер, мотиве из митологије, грчке и словенске, из историје и књижевности, правилност и чистоћу форме и ону отменост у изразу”. Дакле не само да је Илић естета, већ и поборник ларпурларизма, заљубљеник у лепоте природе и живота, који само тражи најадекватнију форму којом би овековечио запажени тренутак. И Јован Дучић је сличног мишљења: ,,Он је пјевао далеке обале које никад видио није, али које је волио- а волио их је зато јер су лијепе. Он у својим пјесмама пјева љубав којом можда није никада љубио, али која га заносила- јер је била лијепа. (...) Пјесниково је срце скиталица као и његова мисао. Војислав је волио љепоту изнад свега и она је била цигла његова инспирација. Он је пјевао оно што је снијевао, а не оно што је доживљавао.' Али да то у потпуности није тако уверавају нас сама Илићева изјашњавања о поезији у песмама поетичког карактера, али и песме које обрађују неке друге мотиве, какве су сатиричне и родољубиве песме. Ипак, постојање естетизма у Илићевим песмама не можемо оспорити, али он свакако није доминантан и једини начин на који Војислав Илић посматра свет око себе.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET