Teorija jezicke kultire i druge srodne ligngvisticke discipline | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Teorija jezicke kultire i druge srodne ligngvisticke discipline". Rad ima 30 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Учитељски факултет
Универзитет у Београду
Дипломски рад
ТЕОРИЈЕ ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ И СРОДНЕ ЛИНГВИСТИЧКЕ ДИСЦИПЛИНЕ
Београд, 2013
Садржај
1. УВОД 3
2. ЕВОЛУЦИЈА ЈЕЗИКА 5
2.1. Порекло језика 5
2.2. Настанак и развој писма 5
2.3. Разлике између говора и писма 6
3. О КУЛТУРИ 7
4. ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА КУЛТУРЕ ГОВОРА 7
5. АСПЕКТИ КУЛТУРЕ ГОВОРА 8
6. ОСНОВНА СВОЈСТВА ДОБРОГ ГОВОРА 9
6.1. Правилност 9
6.2. Јасноћа. 13
6.3. Језгровитост 16
6.4. Сврсисходност 17
7. ЛИНГВИСТИКА И ЊЕНЕ ДИСЦИПЛИНЕ 19
7.1. Лингвистика и филологија 20
7.2. Подела лингвистике 21
7.3. Лингвистичке дисциплине 24
8. ЗАКЉУЧАК 27
9. ЛИТЕРАТУРА 28
УВОД
Култура говора је широк појам. Она обухвата не само правилности граматичке и лексичке, него и стилистику и свеукупност неопходних изражајних средстава свих система (науке, технике, опште политичког живота). Један лингвиста (Виноградов) је рекао: “Висока култура усменог и писменог говора, добро познавање и развијено осећање матерњег језика, умеће да се искористе његова изражајна средства,најбољи је ослонац, највернија помоћ и најсигурнија препорука за сваког човека у његовом општем животу и стваралачкој делатности“.
Максим Горки саветује: “Једноставније пишите. Истинска лепота и мудрост налазе се у једнставности. Језик мора бити једноставан и тачан, то му даје снагу, рељефност и лепоту“. Међутим културу говора треба бранити од непотребног фразирања и лажног сјаја р ечи на једној страни као и од оних који сиромашни духом настоје да сиромаштво идеја и речи камуфлирају борбом за лажну једноставност. Сложеном појму одговара сложени израз, али не треба придев сложен поистоветити с придевом нејасан као што се ни једноставност не сме свести на нетачност и вулгаризацију. Културно говорити значи говорити р ечима и начином који одговарају и датим условима, уверењу и расположењу онога који говори.
Припадници људских заједница комуницирају међусобно jезик ом и нејезичким средствима. Нејезичка средства (гест, мимика, научна и саобраћајна симболизација, знакови за комуник ацију помоћу компијутера) називају се вештачким језицима. Вештачки језик је и Есперанто. Природни језик је најважније и најсавршеније средство за споразумевање међу људима. Он је најнепосредније и најпотпуније средство комуникације, које људима омогућава изражавање неограничених стваралачких индивидуалности и способности, а нејезич ка средства су пратећи, свакако корисни елементи.
Оно што природни људски језик чини најсавршенијим средством комуникације је свакако његова креативност и стваралачка моћ. Језик се остварује говором – упућеним на чуло слуха и писмом – упућеним на чуло вида.
Језик у општем смислу је м оћ говора, способност свих људи да међусобно комуницирају у оквирима својих заједница путем гласовних симбола, који представљају биолошко наслеђе људске врсте и писма, изума човека. За вербалну комуникацију је неопходно да се језик вербализује, учини доступним чулима. Језик је систем знакова којим се људи споразумевају.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET