Struktira dramskog teksta na primerima drama Ljubomira Simovića | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Struktira dramskog teksta na primerima drama Ljubomira Simovića". Rad ima 37 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 Учитељски факултет
Универзитет у Београду
Дипломски рад
СТРУКТУРА ДРАМСКОГ ТЕКСТА НА ПРИМЕРИМА ДРАМА ЉУБОМИРА СИМОВИЋА
Садржај
1. УВОД 3
2. СТРУКТУРА ДРАМСКОГ ТЕКСТА 6
3. ДИЈАЛОГ И МОНОЛОГ 8
4. ДРАМСКЕ ВРСТЕ 9
4. КОМПОЗИЦИЈА ДРАМЕ 13
5. ЉУБОМИР СИМОВИЋ – УЖИЧКИ БЕДЕКЕР 15
6. ЧЕТИРИ ДРАМЕ ЉУБОМИРА СИМОВИЋА 19
7. СТРУКТУРА ДРАМЕ ,,ХАСАНАГИНИЦА,, 24
7.1. Имагинарна женска кривица 26
8. СТРУКТУРА ДРАМЕ ЧУДО У ..ШАРГАНУ.. 28
9. СТРУКТУРА ДРАМЕ ,, ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ ,, 31
9.1. Драматуршка белешка 32
9.2. Само су нам ране остале 32
10. БОЈ НА КОСОВУ 36
11. ЗАКЉУЧАК 37
13. ЛИТЕРАТУРА 39
1 . УВОД
Циљ овог текста је да објасни једну аутономну стваралачку снагу која траје , али и да дефинише јединствен филозофски поглед на свет који нас окружује.
2. СТРУКТУРА ДРАМСКОГ ТЕКСТА
Драмски се текст састоји од делова намењених публици и делова намењених само редатељу односно глумцима. У текстовима ти се делови разликују најчешће врстом слога.
Делови који су намењени публици садрже оно што глумци говоре. Делови намењени редитељу и глумцима садрже називе ликова, који служе за ознаку оног ко изговара текст, и упуте о томе што глумци треба да раде и како треба да говоре. Ти делови, који су обично у заградама, зову се дидаскалије (према грчком дидаскалиа, наук, упута глумцима).
Темељно јединство драмског текста заснива се на јединству и целовитости оног што глумци говоре; дидаскалије имају начелно споредну улогу. То значи да је аутор драме присиљен да се изрази преко оног што ликови говоре. Опис и приповедање у драми од споредне су важности и јављају се само изузетно. Фабула се у драми не приповеда, него се њено одвијање постиже изменом драмских ситуација, тј. односа између ликова у неком тренутку, и њиховим говором који се односи на оно што је било, што ће бити, или што јесте, како унутар тако и изван простора сцене. С обзиром на то да је опис личности и простора где се дешава радња непотребан, јер гледаоци виде глумце као представљаче , аутор драмског текста може се концентрисати на битне фабуларне и идејне елементе које дело садржи. То опет омогућује да драма буде релативно кратка, а краткоћу уједно захтева и практична потреба њеног извођења. У неким случајевима, међутим, догађа се да аутор потребу да се изрази искључиво преко говора ликова, или пак краткоћу, доживи као ограничење.
Једино на почетку драмског дела налази се део текста који не изговарају глумци, а који ипак није намењен само редатељу и глумцима него и публици. Тај део насловљен је обично „особе“, односно „лица“.:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET