Srpske narodne bajke | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Srpske narodne bajke". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Апстакт
О пореклу бајки поставља се маного питања, на која се не може дати одговор. Издвојене су многе теорије о постанку бајки за чија решења се не може рећи да су поуздана. Бајка својим чудесним сликама, игром речи, мудрошћу привлачи и задржава пажњу детета, зато покушавамо да откријемо њено значење, карактеристике па и порекло.
Кључне речи: бајка, мит, фантастика ,реалност, чудесно
Увод
Бајка и дете су на симболички начин повезани. Бајка као књижевна врста на децу оставља по прилично снажне трагове. Може снажно деловати на дете пре него што се остала средства могу применити. Бајка деци показује борбу човека и природе, између добра и зла где увек побеђује добро. У позитивним измишљеним херојима народ је показао своје уверености и тежње у коначној победи, тако да деца траже и снажно доживљавају бајке.
Народна књижевност
Књижевност је уметност речи, облик друштвене свести у којој речима и сликама уметник тумачи живот и свет.
Књижевност се дели на:
Народну (усмену)
Уметничку(писану)
Народна књижевност се зове народна, зато што ју је створио народ, и због тога што саопштава како је живео народ, шта га је кроз живот пратило, о чему је размишљао, чега се плашио, шта је волео, због чега је туговао и патио.
Народна књижевност је збир усмених дела, постојала је пре писмености, незна се ко, где и кад је створио, преносила се сколена на колено.
Усмена књижевност се јавила са појавом писмености, зна се ко је аутор, стварају је уметници, остаје не промењена онако како је писац написао.
Народна књижевност је збир усмених дела,постојала је пре писмености, незна се ко, где и кад је створио, преносила се сколена на колено.
Уметничка књижевност се јавила са појавом писмености, зна се аутор, стварају је уметници , остаје не промењена онако како је писац написао.
Народна књижњвност се дели на:
поезију и прозу.
Проза се дели на: бајке, новеле, легенде, анегдоте, басне, прице о животињама, шаљиве приче, изреке, загонетке, питалице и брзалице.
Легенда је слична бајкама. Она је у српској народној књижевности усмени специфични модел садржи детаље из живота светаца историјских личности којима се преписују особине јунака из надприродног и мистичног света.
Новеле је усмена наративна форма са развијеном фабулом ближа тематски стварном животу пон класификацији народних приповедака Вука Караџића спадале би у мушке приповетке.
Шаљива прича је сугестивна и кратка по форми заснована најчешће по комуникацији говора, ситуацији или неке животне појаве.
Басна је једна од најстаријих дела усмене књижевности. По форми басна је кратка. Њихова главана одлика је алегоријска слика у којој се преко одлика и поступака животиња откривају особине људи.
Пословице су су језгровите мисли, оне су кратке и сонетне изреке које садрже поуздане мисли о различитим проблемима човека.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET