Simo Matavulj | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Simo Matavulj". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај
Увод 3
1. Биографија 4
1.1. Живот 4
1.2. Књижевни рад 4
1.3. Књижевно образовање 5
1.4. Потпун реалист 5
1.5. Обим његовог рада 6
2. Матавуљ и његове приповетке 6
3. Пилипенда 12
4. Поварета 13
4.1. Мотив мртве драге 13
4.2. Матерински инстинкт 13
4.3. Ванвременско дело 13
5. Бакоња фра Брне 14
Закључак 16
Литература 17
Увод
У књижевности свога доба Матавуљ има једно нарочито место . Он потпуније но ико представља у српској књижевности модеран европски реализам . Он се одликује оштрим посматрачким даром , јасним и ведрим духом , трезвеним поимањем живота , ретким способностима да ствари добро уочи и да их добро каже , да нађе и обележи карактеристичне типове , да д â јаке и потпуне слике целих средина . Његов стил је прост , одређен , прецизан , књижеван без реторике , непосредан , једар , без фраза и без боје , класичан у добром смислу речи . Најобразованији , најкњижевнији међу нашим приповедачима , он је у исти мах био и најмање књишки . Иако врло цењен за живота и доста читан , он код велике публике није могао да нађе онај одзив који су нашли други писци , слабије интелигенције и простијег талента , јер велика публика никада не може да се загреје за писце који на свет гледају без илузија и који пишу без фраза.
Био је један од петоро деце шибенског трговца Стевана Матавуља и Симеуне Матавуљ . У Шибенику је завршио основну школу на италијанском и српском језику , као и нижу гимназију . Затим одлази у манастир Крупу код свога стрица , игумана Серафима , али , изгубивши вољу за манастирским животом , одлази у задарску учитељску школу , коју завршава 1871. године.
Матавуљ се одликује оштрим и трезвеним посматрањем живота , способношћу да запази и одабере карактеристике лица и ситуација , да то каже занимљиво , неусиљено и једноставно . Он не измишља ни фабулу ни епизоде , нити их развија према сопственим афектима и расположењима . Лица и догађаје тражи у животу , управо у спољном животу , у ономе што је доступно чулним опажањима , и догађаје развија у границама животних могућности . Он је од француских натуралиста примио оно што се могло технички савладати и примити разумом , али код њега нема ни Золине трагике ни Мопасанова артизма . Због тога у његовим новелама нема поезије и дубљег и сложенијег унутарњег живота , нема правог уметничког склада у целинама . Његовим делима оскудева машта и лиризам . Те своје недостатке , који су му сметали да постане писац шире публике , надокнадио је својим великим књижевним образовањем , које га је учинило популарним код књижевно образоване публике.
1. Биографија
Романтички период српске књижевности имао је једног доброг приповедача из Далмације , Стјепана Митрова Љубишу ; реалистички период има га у Сими Матавуљу .
1.1. Живот
Рођен је 31. августа 1852,103 у Шибенику , у Далмацији , у старој српској шибеничкој породици , од оца трговца . Напоредо је учио државну основну школу , где је језик био талијански , и српску где се предавало на српском . У месту рођења је свршио и нижу гимназију . После очеве смрти , у оскудици , оде своме стрицу Серафиму , игуману манастира Крупе , и ту се неке четири године спремао за калуђера . Не осећајући воље за калуђерски чин , оде у Задар , на учитељску школу , коју сврши 1871. Затим , учитељује по српским селима северне Далмације , у Ђеврекама и на Исламу , потом [1874] иде за учитеља талијанског језика поморске школе у Херцег-Новоме . Ту је остао седам година, [до 1881,] и за то време учествовао [?] у два устанка , у херцеговачком 1875. и у бокељском 1881.104 Склонивши се 1881. у Црну Гору , постаје на Цетињу гимназијски наставник , потом надзорник основних школа . 1882. провео је неколико месеца у Паризу . Од 1883. до 1887. био је наставник црногорском престолонаследнику Данилу . 1887. напусти Црну Гору , дође у Србију , где је кратко време био учитељ језика у гимназији у Зајечару . Опет се врати у Црну Гору , где дуго не остаје . 1889. је понова у Србији , у којој ће остати до смрти , као учитељ језика у средњим школама , чиновник пресбироа , и најзад као приватан човек бавећи се искључиво књижевношћу . Умро је напречац 20. фебруара 1908.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET