Pripovedačka tehnika u delima Huana Valere | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pripovedačka tehnika u delima Huana Valere". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

1. UVOD
Mnogi kritičari smatraju "slučaj Volere" (1) kao "književnu anomaliju" i definišu njegovo delo kao "novela en Libertad" (2). Valerino književno stvaralaštvo čine književna kritika, poezija, političke i istorijske studije, pozorišni komadi i romani. (3) Mi ćemo se u ovom radu bazirati na njegove romane i na način na koji ih je stvarao.
Svetozar Komević je u svom definisanju tehnike pripovedanja romana kaže da treba obuhvatiti sve pri analizi dela - strukturu, kompoziciju i stil, "tj. sva pitanja funkcionalne uslovljenosti, smisla i dejstva njihovih uzajamnih sredstava u celini." (4)
2.1. VALERINO POIMANJE KNJIŽEVNOSTI
Valera je bio protivnik socijalnog romana, kao i banalnog realizma konstumbrista, a pogotovu protiv naučnog i eksperimentalnog romana, s druge strane on ne liže fantastične romane, več je u suštini realista. Iako je njegov realizam više tiče unutrašnje prirode čoveka nego njegovog okruženja, to je realizam duše i duševnih stanja. (5)
Što se tiče romana Mosamor Valera ga definiše kao "un libro de caballerias a lo moderno", dok ga Avalje - Arse (Avalle - Arse) svrstava u "gozne entre la novela histórica realista y la modernista", a Herman Guljon (German Gullón) smatra da je najveći nedostatak ove knjige kontradiktornost između tehnike realističkog pripovedanja i teme priče koja izlazi iz okvira ovog književnog pokreta. (8)
Valera je imao drugačije književne principe od ostatka generacije šesdesetosme u mnogim kritičkim studijama je izneo svoje stavove o književnosti. Osnova njegove teorije je pojam romana kao poezije. Za njega roman nije ni istorija, ni nauka, ni filozofija a iako nije napisan u formi stihova ne znači da nije poezija.
"Poesía pues, son las novelas aunque poesía libre del metro, y con mayor licencia para descesnder de lo subline y noble a lo vulgar que lo que estrictemente se llana poesía." Valera sebe smatra pripadnikom arte pol el arte i tako definiše osnove svoje književnosti. (9,10)
2.2. PISMA KAO OBLIK IZRAŽAVANJA VALERE
U prvim romanima Cartas de un pretendíente, Pepita Jiménez, Maniquita y Antonio Valera koristi tehniku epistolarne forme. Monolog iskazan u formi pisma mu pomaže da odloži potrebu za akcijom u romanu. Takođe pismo je pogodno za predstavljanje psihičkog razvoja likova i njihovog vida percepcije svega oko sebe.
Za Luisa iz Pepite Himenez pisma imaju i dimenziju ispovesti. "Le escribo siempre como si estuviese de rodillas delante de usted." (11) Kad Luis prizna da je zaljubljen (izvrši čitavu psihičku metamorfozu) menja se tehnika pripovedanja i više se ne koriste pisma.
U delu Cartas de mi sobino u Pepiti Himenez, možemo uvideti i vremenski faktor, koji ulazi u strukturu ovog dela, jer se pisma raspoređena po datumima pa dobijaju formu dnevnika. (12)
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET