Postanak i razvitak jezika | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Postanak i razvitak jezika". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ВАСПИТАЧА У КИКИНДИ
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
СМЈЕР ЗА ТРАДИЦИОНАЛНУ ИГРУ
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Српски језик
Тема: Постанак и развитак језика
Студент: Мирјана Смиљанић
Кикинда новембар, 2009. година
С А Д Р Ж А Ј
Увод…………………………………………………………….. 2
Мјесто језика у људском роду……………………………….3-4
Битна својства језика…………………………………………4-5
Језик и комуникација…………………………………………6-7
Настанак и развој писма……………………………………..7-8
Историјске промене у писму…………………………………8-9
Језички развој појединца……………………………………..9
Језици у свијету………………………………………………. 9-10
Закључак……………………………………………………….11
Литература……………………………………………………..12
1
М Ј Е С Т О Ј Е З И К А У Љ У Д С К О М Ж И В О Т У
Језик је вриједан научног проучавања зато што представља једно од темељних обиљежја људског бића, човјек без језика не би био човјек. У сваком тренутку ми смо окружени језиком, његовог значаја нисмо ни толико свијесни, јер се подразумјева да га разумијемо, али га зато примјећујемо сваки пут кад наиђемо на неку непознату ријеч, или да неко говори са страним нагласком у дијалекту или нама неком страном језику. Значај језика у људском роду је такав да наука о том предмету има шире значење, доприноси и о сазнању о људском бићу. На тај начин лингвистика, говори о језику, проговара и о човјеку, јер је језик прављен по мјери човјека. Језик има све његове битне димензије и обиљежава га на сва три плана постојања човјека – општем, посебном и појединачном.
На општељудском или биолошком плану, језик човјека одређује као члана људског рода. Човјек наиме постоји као врста и живи у групама, у заједницама коју чине људи, али који се по неким обиљежима разликују од других људских група.
Тако се језик човјека одређује на групном или социолошком плану, као припадника одређене друштвене заједнице, која се служи од неких постојећих језика. Како су појединачни носиоци нашег људског увијек поједини људи, који сви имају и своје индивидуалне особености, тако се и језик остварује у говорној радњи појединца. Тако да је човјек одређен језиком и на индивидуалном оли психолошком плану, као личност чије се одлике одражавају и у нарочитој употреби тог групног језика. Промјене у животу људских заједница праћене су и у промјенама у њиховим језицима. Тако је и са животним током и језичким развојем сваког појединца. У природи човјека је да се стално мијења, а тако и у природи језика, али да кроз сва та мијењања се задржи нека константа обиљежја која га одређују и по којима се може препознати. Из овога се види да сва три плана егзистенције човјека и његовог језика очитују као у статистичком пресеку тако и у динамичкој пројекцији.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET