Poezija Dragana Lukića | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Poezija Dragana Lukića". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


У В О Д
Београдски писац Драган Лукић (1928-2006), наступа на књижевно поприште када је дечја литература стала, поводећи се за линијом прихваћене уметничке праксе. Друштвени притисак на уметност, одсуство квалитета, рутине, занатска неодређеност, једнодимензионалност- довели су књижевност до стереотипа. И сам песничким првенцем „Велика трка“, којим најављује свој поход, даје смисао школе која рачуна са голом забавом и са преношењем порука.
„Дечји писац не постоји него се рађа“, писао је Достојевски. Лукић је од првих дечјих стваралацацелом својом поетском вертикалом. У дечју литературу он није ушао као гост, екскурзије ради, или из свог задовољства. Ухвативши се, тако рећи, зубима за предмет, он није искорачио из своје вокације недо је, укопан у тле књижевности обема ногама, непосусталим стваралачким еланом без смањења интезитета и већих креативних падова, остао до краја еминентно дечји песник.
У најопштијим цртама узето, разиграно и хуморна песникова реч, цењена је и оцењена као уметност која се приближава обрасцу савремене литературе за децу – ако није сам образац.
Обузет стваралачким делиријумом, страшћу невиног поимања света, Лукић је петдеценијско певање објавио дело које се намеће оригиналном конструкцијом, лепотом слика и магијом звука: „Из једног џепа“ (1957), „Овде станују песме“ (1961), „Мој тролејбус“(1962), „Фифи“(1974), „Од куће до школе (1981)“ ; од прозе „Приче врапца солитерца“ (1984) и „Небом града“ (1986). Лукић полази од претпоставке да у уметности садржајна вредност није од неодређеног и индиферентног поетског значења. Док су се многи гушили у традиционалним и опеваним темама, он у широком и богатом захвату детињства налази занимљив и фантизмагоричан свет, превасходно у велеградској средини и сивом пејсажу булевара. Примарна материјална база и мотивска платформа његовог опуса су стамбени блокови, балкони, паркови и раскрснице.
ИЗВОРНОСТ И ЛЕПОТЕ У ПОЕЗИЈИ ДРАГАНА ЛУКИЋА
ИЗВОРИ ДЕТИЊСТВА У ПОЕЗИЈИ ДРАГАНА ЛУКИЋА
Својим песмама Драган Лукић је исказао своју приврженост модерном схватању да деци треба указати поверење, поштовање и равноправно водити дијалог као учитељ живота. То поштовање и поверење дете тражи у школи.
Школа је васпитач младог нараштаја и извор великих знања. За песника, школе су добре маме које сто деце негују саме а деца су марљиви и снажни борци у стицању знања.
Животни оптимизам снажно прожима читаву поезију Драгана Лукића. Тај животни оптимизам намеће детету животну потребу да буде ведро, радосно и срећно. Тај животни оптимизам истиче и битне вредности живота: полазак у школу и користе од знања.
Хумор неминовно прати сваку ведрину и разиграност те га има и у поезији Драгана Лукића. Обраћајући се детету Драган Лукић увек проналази одговарајући начин да га насмеје. Могло би се рећи да он складно уклапа своју песму у насмејану дечју природу. Елементе хумора налазимо у многим песмама Драгана Лукића. Те духовите мале шале нису само мале загонетке већ подстичу и на размишљање.
Драган Лукић је многе песме испевао о мору. У те песме унео је смех, море се у мору купа, морнари имају по два срца у грудим
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET