Petar Petrović Njegoš | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Petar Petrović Njegoš". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај
Увод .................................................................................................................................. 3
1. Биографија .............................................................................................................. 4
2. Горски вијенац ...................................................................................................... 7
2.1. Лик Вука Мандушића у Горском вијенцу ............................ 11
2.2. Владика Данило ................................................................................ 15
2.3. Игуман Стефан ................................................................................... 15
3. Ноћ скупља вијека ............................................................................................. 15
3.1. Епско и лирско .................................................................................... 17
3.2. Поезија и музика ................................................................................ 18
3.3. Осећајност и срећни тренуци .................................................... 18
Закључак ..................................................................................................................... 19
Литература ................................................................................................................ 20
Увод
Кад човек приступи обради неког великог писца, било са које стране, он бива захваћен све више и његовом целокупношћу; и што га шире и дубље проучава, велики писац га све више осваја, готово заробљује. И при томе, што је често готово неизбежно, никако га више не напушта: он о њему мора стално да мисли, постаје пратилац у свакодневном животу: при раду, у слободним часовима, при шетњама, чак и при спавању.
У ту врсту писаца спада и Његош. Својим многобројним вредностима и као песник и као мислилац, он је у сталном интересовању наше књижевности и науке. Доказ томе је огромна литература о њему која је нарасла за последњи век и по. У нашој науци имамо већ сада читав низ његошолога, који посвећују сав свој живот само проучавању Његоша. Само последњих десетак година имамо више докторских дизертација, које су рађене на нашим и страним универзитетима.
Наравно да у тој насталој литератури, поред студија које су постале већ класичне, има много и понављања, чисто "сколарског", неважног. И што је за жаљење, то се слободно може рећи, Његош је више проучаван са филозофске и биографске стране, проналазиле су се најситније појединости из његова живота /др Спасић "Његош и Французи"/, расправљало се о утицајима који би евентуално могли бити од овог или оног писца /Милтонов "Изгубљени рај", Дантеов "Пакао ", Љермонтовљев "Демон", Гетеов "Фауст", па Ламартин, Пушкин и тако даље/.
1. Биографија
Његош је био владика особите врсте. Он се закалуђарио из политичких разлога, зато што је био утврђен ред да владар Црне Горе мора бити владика. Али он на тај свој чин мало полаже, носи црквено одело само када служи у цркви, што је врло ретко било, живи као светован човек, мисли сасвим световњачки. Он о вери мисли сасвим критички и слободно, а не устеже се да искаже те своје идеје. Он је у првом реду владар, Србин, мислилац, па тек онда црквени човек, и то само по форми. Само један тако слободан дух могао је да испева онако високо-мислену поезију.
Религиозно-алегоријски опев Луча микрокозма, епопеја о стварању света и човека, борба Сатане против Бога, јесте његов најмање оригиналан велики рад. Његош је читао Милтонов Изгубљени рај и очевидно се надахнуо њиме у писању овог спева сличне садржине. Иначе, у спеву има духовног полета и високих идеја, религиозно осећање је врло дубоко и јако, и то је до данас остао најбољи религиозни спев српске књижевности. Личност Шћепана Малог, пустолова који се у XVIII веку у Црној Гори издавао за
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET