Noć u djelima Bore Stankovića | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Noć u djelima Bore Stankovića". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Под дејством такве свјетлости све почиње да се буди, креће и интезивније живи. Ноћ се, тиме, обогаћује и звуцима односно акустичким сензацијама. Чују се звуци које емитује природа, онај невидљиви свијет у ноћи.
Та свјетлост, мјесечина, ,,пије”, мучи и ломи чежњама, немирима и надолажењем крви у људима.
Стојан, када дође љето, мјесечина, не може да буде миран. Иде ноћу, по пољу, на коњу, и пјева. Експанзија немира је јача и све у човјеку бива опасније и страшније када се свјетлост мијеша са звуком. Тада настају пожари у људима и тада почињу њихова сагоријевања као и у Цвети из приче ,,У ноћи”. Док нема мјесечине, Цвета је мирна, али када се појавила свјетлост и када су започели ,,жагор, вика, дозивање и пјесма”, у њој почиње надолажење емоција, које је сразмјерно расту интезитета свјетлости и звука. Тако, у тренутку када се оглашава Стојанова пјесма, његов ,,звучан, мек глас”, она све више тоне у понор властитих страсти; тада она ,,бесно и махнито љуби себе и угриза прса, гојне мишице на руци, гурајући песницу у уста, као да би спречила оно што из ње избијаше и сву је обузимаше...”
Цветини немири почињу у тој топлој ноћи, на њиви. Започиње и буђење слика из њене ране младости. Тачно види слику како њих двоје филизе
дуван, а ,,око њих, свуда, у недоглед, зеленило и бујност(...). Сјајан зрак грије их, те им крв бризга у једре образе”. Одмах се примјећује то сагласје њихове младости и природе: свуда је бујање око њих и бујање у њима (бујају емоције); бризгање сокова у биљкама и бризгање крви у њима. Њихов егзистенцијални тренутак обиљежавају: рад, утркивање у раду, задиркивање, узајамно гледање испод ока, пјевање пјесме о драгој и драгом у коју они уносе себе, своју узајамну љубав и своју раскриљену душу. Први додири, грљења, налет страсти, екстазе, грцања, молба Стојанова да се све то настави у недоглед и њена преклињања да престане. Затим њена клонулост и обамрлост од стишаних и загаслих страсти. Све прераста у простор неизмјерне среће двоје младих.
Сјећање на вече када су у кућу Стојанових дошли неки непознати људи, када је Стојанов отац наредио да се лијепо обуче и да поздрави госте, да их пољуби у руку. Сјећање на психичко стање у ком се налазила те ноћи: била је поражена сазнањем да се идила, љепота и занос њене младости прекидају. Тада је клонула, кољена су јој ,,клецнула”, хтјела је пасти ужаснута, али деспотски поглед Стојановог оца и ,,суров израз лица” били су довољна опомена да тако мора бити. И не питајући, удао ју је за много старијег удовца Јована, простог, тврдокорног, ,,тврдицу и преког дозлабога”. А оно што је преостало у њој угушио је тежак рад. Једино је знала за напор, тешке послове, покорност и ћутање. Цветина судбина је била судбина многих дјевојака које су морале да живе тако, без обзира из какве су породице потицале.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET