Milovan Glišić - glava šećera | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Milovan Glišić - glava šećera". Rad ima 21 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај
Увод ........................................................................................................................................ 3
1. Биографија ..................................................................................................................... 4
2. Књижевни рад Глишића ........................................................................................ 5
3. Глава шећера ................................................................................................................ 9
3.1. Проблем зеленашења у приповеци „Глава шећера“ ............ 12
3.2. Реалност и фантастика у приповеци Глава шећера Милована Глишића ......................................................................................................... 14
4. Прва бразда ................................................................................................................. 16
4.1. Миона ............................................................................................................. 16
5. Остале приповетке Милована Глишића ..................................................... 17
Закључак ............................................................................................................................ 21
Литература ....................................................................................................................... 22
Увод
МИЛОВАНА ГЛИШИЋА с разлогом називају оснивачем српске реалистичке приповетке о сеоском животу . Пре његових приповедака о селу се писало са много улепшавања — књижевност је приказивала село онаквим каквим су романтичари желели да га виде . Тражило се да причање о селу садржи што више описа обичаја , веровања , народног предања уопште да би се на тај начин открила "народна душа ". Занемаривао се свакодневни живот испуњен радом , а тражили се изузетни догађаји , па је тако сеоски живот приказан у искривљеној , сентиментално обојеној слици . Милован Глишић је одбацио овакво сликање села , уверен , по сопственом сазнању , да је оно нетачно.
1. Биографија
Рођен је 6. јануара 1847. у селу Грацу, крај Ваљева. Родитељи му нису могли обезбедити редовно школовање пошто у селу није било школе, али су га оспособљавали за живот оним што је било најбоље у њима. Отац гуслар и мајка даровит усмени приповедач научили су га писању орловим пером. Тако припремљен, млади Милован био је у Ваљеву одмах примљен у други разред основне школе. Био је већ напунио седамнаест година кад је ступио у први разред гимназије. То је било 1864, у Београдској нижој гимназији, "теразијској". Необезбеђен, млади Глишић се морао ослањати само на властито сналажење. Кад му је већ идуће године, 1865, умро отац и у родној кући остала мајка удовица са двоје млађе деце, угасила се свака нада и на ону танку помоћ која би вредела као подстицај и охрабрење. Остављен себи, Глишић се није либио никаквих послова. "Био је и ђак и слуга. Послуживао је по имућнијим кућама, прао судове, ишао по воду, трчкарао по вароши, понекад је забављао децу - радио је све што се тражило од њега, само да би имао хлеба и крова над главом" (Урош Џонић). Мада му је "послуживање" одузимало доста времена, Милован је ипак био добар ђак. Његово интересовање није се сводило само на школске предмете; читао је много, без реда, све што му је долазило до руку. Поред тога учио је и стране језике: руски, француски, немачки.
Почетак његове каријере означава служба помоћника уредника Српских новина. У 1875. је и почетак његова књижевног рада: угледни књижевни лист Отаџбина штампа му прве приповетке. Ускоро, за време српско-турских ратова 1876-1878, његово знање страних језика показаће се као драгоцено на раду у Пресбироу. После смрти Ђуре Јакшића, Глишић је, 1878, постављен за коректора Државне штампарије. Године 1881. постаће драматург Народног позоришта у Београду, 1898. биће пензионисан, а 1900. враћен у државну службу као помоћник управника Народне библиотеке. То је био највиши положај који је постигао; на њему ће и умрети, 20. јануара 1908, у Дубровнику, куд је отишао ради лечења. Три године пре смрти доживео је истинско и велико задовољство кад га је Јован Скерлић, са висине врхунског критичарског ауторитета. својом импресивном, зналачком и убедљивом студијом рехабилитовао као приповедача, утврдио му ранг и одредио историјски значај.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET