Metodika razvoja govora i likovno vaspitanje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Metodika razvoja govora i likovno vaspitanje". Rad ima 51 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

УВОД
Говор је најзначајнија људска особина. Самим тим, са развојем говора се омогућава детету да изражава свој однос према стварности, испољава своја расположења, емоције, доживљаје и да открива своје стваралачке способности.
„Дечје стваралачке способности и даровитост зачињу се на врховима њихових прстију. Од прстију, говорећи сликовито, теку танани поточићи којима се напајају вреле стваралачке мисли. Уколико у покретима дечијих руку има више сигурности и креативности, утолико је суптилнији њихов однос са оруђима; уколико су сложеније радње потребне за такво узајамно деловање, утолико се на душевни живот детета дубље одражава сарадња између руке, природе као и друштвеног рада, другим речима, уколико је рука детета вештија, оно је паметније“.
В.А. Сухомлински
Ликовно васпитање као облик комуникације уско је везан за говор, уопште, а посебно за литерарни израз. Ни једна ликовна активност не може да се замисли без речи, без поезије, без лепоте која се може наћи у књижевним делима намењеним деци.
Развој и језичког и ликовног изражавања, тече од спонтаног, недовољно прецизног до апстрактно-појмовног израза, који потпуније утврђује значење сваког знака, чиме се остварује и језичка и ликовна зрелост.
Детету је потребна подршка родитеља и васпитача у проналажењу сопственог стваралачког израза, у ослобођењу зависности, у изграђивању поверања у сопствени укус, у своје замисли и снаге да их остварује.
Циљ овог рад је да се истакне значај методике развоја говора и ликовног васпитања код деце предшколског узраста, и њихову узајамну повезаност.
Из овог циља произилази задатак да се створе услови што бољег схватања повезаности методике развоја говора и ликовног васпитања, а то се најбоље постиже кроз игру, јер је мотивација кључна водиља у постизању интересовања код деце предшколског узраста.
Да би мотивисао децу на стваралачка изражавања, васпитач и сам мора бити заинтересован за такву врсту активности, мора уживати у самом процесу разговора или стваралаштва, а не обраћати пажњу само на његове резултате.
Васпитач треба да има стално на уму смисао, развојну сврху, разлоге због којих се омогућавају и подстичу дечје говорне и ликовне активности. Васпитач, такође, треба да поседује изузетну маштовитост и креативност, како би деци приуштио што интересантније и разноврсније како говорне, тако и ликовно-стваралачке активности. Коришћењем литературе и других средстава добија се права „боја“ васпитно-образовног рада.
ПЛАНИРАЊЕ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА И
ПРИПРЕМА ВАСПИТАЧА ЗА РАД
По Виготском дете учи по сопственом избору одраслих и по неком плану и програму вртића. Тај програм треба да буде такав да дете то може прихватити. Да би се програм могао реализовати мора се направити план.
„Планирање је карактеристика и одлика свесног људског рада, за разлику од инстиктивног рада који изводе пчеле, мрави, птице, паук итд.“
Планирање рада јесте најтежи, али и најважнији, задатак. Од квалитета рада зависи успех у васпитно-образовном раду деце, у овом случају, узраста од 3 до 7 година.
Садржаји у активностима развоја говора, а које истиче програм су:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET