Ljubavna lirika u doba srpskog romantizma | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ljubavna lirika u doba srpskog romantizma". Rad ima 50 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


УВОД
'Романтизам је једна од најсложенијих епоха у историји европских књижевности. Припреман још крајем 18. века, романтизам се снажно развио на прелазу из 18 у 19 век, најпре у Немачкој, а затим у Енглеској, Француској, Русији и осталим европским земљама у којима је трајао све до средине 19. века.'
'Битна црта романтичарског карактера јесте противречност, која се огледа и у животу и у стварању романтичара: потреба за друштвом према тежњи ка усамљености; изразита субјективност и индивидуализам према друштвеном и националном осећању колектива; болно доживљавање света и дубока меланхолија према ироничном ставу и у животу и у поезији. Песник – романтичар је сањалица и меланхолик, прожет болом због немогућности апсолутног остваривања и постизање бесконачности, којој романтичар страсно тежи. Из тог основног расположења извире своструко осећање: дубока патња због несавршености света и човека – светски бол, с друге стране, превазилажење те људске ограничености и коначности снагом своје маште, ироничним односом према свету, према самом себи и својој људској несавршености – романтичарска иронија.
Дубока, страсна емоција и пламена машта погодовале су развитку лирске поезије, која се одликовала непосредним, спонтаним изражавањем најдубљих субјективних доживљаја. Наглашена звуковна организација стиха и начела музичког обликовања доводе до гласовне симболике песама и мелодичке организације стиха.
Пејзаж добија такође функцију лирског исказивања – он је ознака одређеног расположења, складни одјек песничке душе. Мотиви се позајмљују из редњовековних легенди, из народне традиције и националне митологије, са многим елементима фантастике и мистике. Ноћ је основни амбијент романтичарске инспирације, у њој се губи начело индивидуалности, а постиже јединство са природом и космоом. Мешавина стилова и књижевних врста доводи до нових књижевних врста: поема, романа у стиховима, лирске песме, разговори, писма итд.'
'Оно то чини суштину српског романтизма је: национализам, култ прошлости, љубав за народну и источњачку поезију, субјективизан у лирици.'
'Поезија онога доба препуна је историјских мотива. Као што је, по речима Теновим, пожар Троје обасјавао целу грчку старину, тако је несрећа на Косову обасјавала целу српску и народну и уметничку поезију. Косовска битка је основни мотив готово целе српске поезије шездесетих година. Није било песме, здравице, говора а да се не помене 'тужно Косово', које још 'није освећено'.'
ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ
Његошева визија женског лика
'Сродни романтичарима, и наши епски певачи градили су у мшти свој љубавни идеал. Далека и недостижна муслиманска лепотица Хајкуна крила се у дубини јуначких снова и пламтела у њима у свим бојама неиживљене страсти.
И Његош одрастао међу јунацима који су секли и робили Турке, носио је у себи Хајку из народне поезије као визију женске лепоте. У песми 'Мали Радојица' он пева о њој у десетерцима пре своје двадесете године. Ноћу, у тамници, гледајући га међу очи, Хајка куша Малог Радојицу, хајдука кога су Турци ударили на муке. Радојица трпи све муке не дајући знаке живота, али не може да одоли погледу Хајке. Њој ије равна ни у гори вила. Заљубивши се у јунака, она га спашава и истовремено оплемењује.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET