Lik petka u romanu Robinzon Kruso | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Lik petka u romanu Robinzon Kruso". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

O piscu
Danijel Defo
 
Ovaj roman napisao je Danijel Defo. Ne zna se tačno godina njegovog rođenja, ali se misli da je rođen 1659, a umro 1731. godine. Prezime  njegovog oca bilo je Foe (što značineprijatelj). Sigurno da  je Danijel, kao dečak i  mladčovek, imao dosta neprilika sa takvim prezimenom, pa mu jekasnije jednostavnododao"de"(plemićka odredba) i tako je dobio novo prezime. Defo,  po kome ga poznaju brojni  ljubitelji pustolovnih romana širom zemlje.
Defo je za temu svog romana Robinson Kruso bio inspirisan  istinitim događajem: četvorogodišnjim boravkom jednog mornara na pustom ostrvu Huan Fernadez. Defo je radnju romana znatno proširio, izmenio je okolnosti a svog glavnog junaka "ostavio" na pustom ostrvu znatno duže.Postaknut uspehom romana koji mu je doneo Robinson Kruso on je napisao još dva nastavka ovog dela ( Dalji doživljaji Rombizona Krusoa i Ozbiljna razmisljanja Rombizona Krusoa ), ali bez većeg zspeha ova dela su brzo zaboravljena, i danas se o njima malo govori. Svojom kompleksnom strukturom i bogatstvom poruka, Rombizon Kruso je od pojavljivanja pa sve do danas predmet različitih interpretacija i diskusija. Od pojave rombinsona proslo je skoro tri veka, ali ovaj roman i dalje zaokuplja paznju knjizevnih istoričara i čitalaca svih generacija, naročito dece i mladih.
Od ostalih pustolovnih Defoeovih djela poznat je njegov roman o kradljivici ˝Zgode i nezgode glasovite Moll Flanders˝ . Ističe se i njegova hronika o epidemiji kuge ˝Dnevnik kugine godine˝ .
Radnja romana
Još na početku romana pisac je nagovestio Robinsona kao radoznalog i odvažnog, ali samovoljnog mladića, opsednutog putovanjima u daleke zemlje. Otac je želeo da ga učini svojim naslednikom, ali to nije bila dobra satisfakcija za njegove snove i planove. Još na prvom putovanju kapetan broda ga savetuje da se vrati roditeljiam ali on ga neće poslušati jer je želeo da upozna svet i da se obogati.Pisac je ovde već dao do znanja ćitaocu da će se Rombinson zbog neposlušnosti i samovolje,gorko pokajati.
Nakon bega od kuće Robinson Crusoe doživljava brodolom. Posle napornog plivanja stigao je na pusti otok. S nasukanog broda uspeo je spasiti hranu, piće, oružje, alat itd. Kada je spašavanje stvari s broda bilo gotovo, počeo je s gradnjom . Kada je uredio kuću, pošao je u lov u kojem je ubio jednu kozu. Plašeći se da se ne izgubi u vremenu Robinson Kruso napravio je kalendar. Iako nezadovoljan svojom situacijom, uvek je nalazio izlaze i rešenja. Pošto je imao pero i papir pisao je događaje na otoku. Istraživajući otok doživljavao je i razna zadovoljstva. Jedno takvo zadovoljstvo bilo je kada je u šumi pronašao razne vrste voća. U toj šumi je sagradio letnikovac. Pošto nije mogao živeti od mesa i voća, počeo se baviti zemljoradnjom. Da bi odložio svoje prve plodove čak je počeo praviti košare od pruća. Zbog svoje znatiželje čak je obišao i drugu stranu otoka. Uživao je upoznavajući razne vrste ptica. Pošto je u trenucima bolesti počeo moliti, to je obično činio na svoje godišnjice boravka na otoku. Robinson je uspeo sebi napraviti i posuđe. Velika želja za povratkom kući navela ga je na izgradnju čamca. Poslije dugotrajna i naporna rada, shvatio je da je pogriešio. Čamac je bio jako veliki, te ga nije mogao dogurati do vode. Drugi pokušaj je bio uspešniji. Kada se sa novim čamcem uputio ka pučini, pojavila se struja zbog koje se Robinson ponovo vratio na otok. Odlučio je uzgajati koze radi mlijeka. Najveći strah na otoku doživio je kada je ugledao stopu u pijesku. Mislio je da je okružen ljudožderima i u njega se uvukao veliki strah. Kada je skupio snagu i ponovno izišao, naišao je na nešto strašno. Na obali je vidio ljudske lobanje i kosti. Pošto je strah sve više rastao, bio je srećan kad je pronašao spilju u kojoj se mogao sakriti. Jednog dana Robinson je ugledao ljudoždere na obali. Iz zaklona je posmatrao njihovo ponašanje. Pojedine su klali, pržili meso i jeli. Veliku nadu je imao kada je ugledao brod na pučini. Nadu je izgubio kada je svojim čamcem doplovio do broda. Brod nije bio usidren već nasukan. Posada broda ili je bila mrtva ili je već napustila brod. Jedne noći Robinson je usnuo neobičan san. Taj san mu se ostvario. Spasio je jednog ljudoždera, koji mu je kasnije postao dobar prijatelj. Iako se Robinson u početku pribojavao, odlučio je primiti ljudoždera Petka. Posle mnogo muke njih dvojica sporazumievali su se govorom, a i odvikao ga je od ljudskog mesa. Petko je pomagao Robinsonu u svakodnevnim poslovima. Pošto se Petko dobro razumeo u drvo, njih dvojica zajedno su napravili čamac. Petko je pomagao Robinsonu u bitkama sa divljacima i gusarima. Najvažnija njihova bitka bila je bitka za brod s kojim su njih dvojica napustili otok.  Iako je Robinson u mladosti svesno krenuo u avanturu, on ni u jednom trenutku nije pozeleo 28 godina usamljeničkog života na nesaljenom ostrvu. Baveći se detaljima njegovog samotništva, Defo je, možda I nesvesno, prikazao retrospektivu ljudske civilizacije,od prvih oblika organizovanog društva, do kapitalističkih odnosa, u kojima je čovek glavni akter drame,, gde se svako mora probijati ka privrednom usponu sam, sukobljavajući se sa materijalnim interesima drugih”( Puhalo 1972:21).
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET