Kritika poezije Jovana Jovanovića Zmaja | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kritika poezije Jovana Jovanovića Zmaja". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Висока школа струковних студија за васпитаче
КРИТИКА ПОЕЗИЈЕ ЈОВАНА ЈОВАНОВИЋА ЗМАЈА
(Семинарски рад)
Садржај
УВОД 1
КРИТИЧАРИ О ЈОВАНУ Ј. ЗМАЈУ 4
ЗАКЉУЧАК 12
ЛИТЕРАТУРА 13
УВОД
Раскинувши са старом поетском климом, Змај исписује најлепше странице дечје књижевности. Уводећи у књижевност литерарну врсту која је, мање – више, постајала као некњижевна, велики мајстор је уздиже на пиједестал Ератине лире. Одсликавајући у својим зеницама дечји свет у свим његовим облицима, разноврсним значењима и зрачењима, подаривши му уметничку аутономност и рељефност, заоденувши га у игру и чаролију, он је, у великом стилу, промовисао ново поглавље у националној књижевности.
Змајева биографија и друштвени миље у коме је стварао, објашњавају, на одређен начин, настанак и природу песниковог дела; у сваком случају, од значаја су за разумевање његовог заслужног рада и живота који га је учинио песником. Критичан тренутак у Змајевом животопису је био губитак породице. Али, зао породичан удес, превелика туга и бол за рођеном децом и растуреним породичним гнездом, нису прекрили његову поезију трагиком и сивим пејзажем природе. Песник је састављао стихове „за споменик деци својој и за мелем тузи својој“ („Туга материна за првенца“ , „Што ме људи тако гледе“), певао је трагичне стихове:
„Ох, како је сиво, тамно,
Ко да није данак свано;
А небо је тако мутно
Као око исплакано.“
Међутим није клонуо духом, нити се предао тузи. По несрећној судбини, у највећој пустоши и жалости, уређује хумористичке листове и пише ведре песме. Песмом се бранио од несанице и меланхолије. Много генерација је одрасло уз Змајеве стихове. Прву своју песму за децу, објавио је 1858. године, када још није имао породицу. Касније је настављао да пише, у време рађања своје деце. Када је изгубио децу, утеху је тражио у својој српској деци и писао за њих до краја живота. Његов часопис за децу „Невен“ објављивао је стихове и после његове смрти. Змај је много помогао и културне институције српског народа, био је члан Матице српске , са Милетићем је водио Српску читаоницу , има удео у оснивању Српске књижевне задруге . Био је један од оснивача Српског народног позоришта у Новом Саду и до смрти је активно учествовао у његовом раду. Као човек и песник који се целог живота бавио дечјом поезијом, са својих хиљаду и више песама, Змај је стао на чело праве дечје књижевности као посебно литерарне уметности, и допринео њеном учвршћењу и месту у хијерархији књижевних жанрова. Скренувши својим делом пажњу културне јавности и књижевне критике, он испирише и установљује теоријску мисао о литератури ове врсте.
Змајево књижевно дело је веома обимно. Издао је следеће збирке песама: „Ђулици“ (1864); „Свакојакошње песме“ (1871); „Певања“ (1882); „Ђулици увеоци“ (1888); „Друга певанија“ (1895), „Чика Јова српској деци“ (1899); „Девесиље“ (1900); и „Чика Јова српској омладини“ (1901). Умро је 14. Јуна 1904. г одине у Сремској Каменици. Његова кућа је претворена у музеј са сталном поставком која обухвата велики број експоната везаних за Змајев живот и рад. Саграђена је у другој половини XIX века и налази се у најстаријем делу Каменице, у непосредној близини центра.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET