Kad su cvetale tikve | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kad su cvetale tikve". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај
Увод ........................................................................................................................... 3
1. Биографија ........................................................................................................... 4
2. "Кад су цветале тикве" ......................................................................................... 4
2.1. Фабула .............................................................................................................. 4
3. Главни лик ............................................................................................................. 6
3.1. Мотив сеобе јунака .......................................................................................... 7
Закључак .................................................................................................................. 19
Литература ............................................................................................................... 20
Увод
Критичар Марко Недић , карактерише роман Кад су цветале тикве „као врло сложен и у основном садржинском слоју романескне приче и њеног значења , и у третирању главног јунака и његовог карактера , као и у кључним тачкама у мотивацији текста “. У роману је уочљиво неколико важних елемената његове структуре и примењеног наративног поступка који су међусобно повезани . Један од њих односи се на причу романа у првом лицу и на посебну улогу коју у причању има језик књижевног јунака , уједно и наратора дела , други на начин на који он доживљава одлазак из Београда и начин на који прикрива жељу да се у њега некад ипак врати , следећи на коришћење наративних средстава да би се прича романа развијала по законитостима добро компоноване прозне целине .
Међу најважнијим моментима свакако је наративна перспектива из које се саопштава судбина Љубе Шампиона . У том контексту је веома важно што се главни лик и фиктивни наратор током целе приче обраћа неком свом невидљивом слушаоцу и пасивном саговорнику , који се , ниједном не оглашава властитим исказима.
1. Биографија
Рођен у Ћуприји , студирао у Београду Филозофски факултет на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик . Са двадесет година бива хапшен и послан на Голи оток . Факултет завршава 1957. године , али не успева да нађе стално запослење и често је мењао посао.
„Фреде , лаку ноћ“
„Петријин венац“
„Чизмаши“
„Голи оток“
„Црвено и плаво“
„Време за повратак“
2. "Кад су цветале тикве"
Књижевни род је епика, књижевна врста роман, место и време радње је Душановац за време ИИ светског рата и прве деценије после тога . Главни лик је Љуба Шампион, тема романа је Судбина Љубе Шампиона.
Основна идеја дела могла би се илустровати Шантићевом поруком: "Бољи су своји и кршеви голи , но цвјетна поља куд се туђин креће ". Уз то намеће се закључак како су услови живота и друштвене околности пресудни за појединца , тј . његов карактер , с чим се ја не бих сложио , јер увек имамо избор . У супротном сви бисмо , у социјалистичком режиму , прошли као Љуба или чак горе од њега . Дакле , овде је пре реч о нескладу између жеља и могућности. "Није сиромах ко мало има , већ ко много жели"; "Јунакова мајка најпре заплаче."
2.1. Фабула
Прва реченица приче је: “Не , нећу се вратити ”. По њој можемо закључити да је лик у дилеми да ли да дође или не дође у домовину . У њему се боре две силе – носталгија , која га вуче назад , и страх од казне због убиства , која га спречава да се врати . По првој реченици може се закључити да је његова коначна одлука да се не врати и да та сила побеђује . Али по задњем пасусу , у коме се обраћа наратору , види се да му та одлука и није тако једноставна: “А ви , ако некад одете на Душановац , погледајте га добро . Чујем да се доста променио ; ако . Тада ћете се можда сетити да овде живи један човек који и кад стоји и кад хода , и кад се смеје и кад спава – плаче за њим ; један човек који још може да се узда – једино у рат .” Овде он мисли на један “мали паметан рат ” кад би домовина позвала дијаспору и понудила му амнестију , а он се “чист ” борио за њу.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET