Ivan Cankar - Kralj Betajnove | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ivan Cankar - Kralj Betajnove". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај
Увод 3
1. Биографија 5
2. Хронолошки преглед Цанкаревог живота и рада 5
3. Дела Ивана Цанкара – Краљ Бетајнове 7
Закључак 13
Литература 14
Увод
Крајем XIX и почетком XX века у свим европским књижевностима долази до коренитог заокрета који резултира новим схватањима књижевности и другачијом књижевном праксом, заснованом на таквим схватањима. Та књижевна ситуација, именована појмом модерне, имала је далекосежан значај: од тада па све до данашњих дана она је прошла кроз различите фазе, плиме и осеке, што само по себи најбоље сведочи о њеном знача ју.
Појам модерна (њемачки: die Moderne) прво се јавља осамдесетих година XIX века у Немачкој. Њиме су означавана књижевна стремљења младих стваралаца који су се побунили против позитивизма у филозофији и реализма у књижевности. Модерна је заједнички појам за различите, хетерогене стилско-уметничке тенденције, како у књижевности тако и у осталим областима духовног, културног и уметничког живота које под различитим именима трају истовремено, међусобно се смењују, допуњују или искључују, али су све засноване на отпору према миметичком схватању уметности, у овом конкретном случају према реализму. Заједничко свима је и ново, другачије и комплексније схватање стварности којим се сада обухвата и унутрашњи живот чов ека са сложеним дубоким стањима његове психе. Протагонисти таквог схватања уметности, истовремено, залажу се за аутономност књижевног дела у односу на социјални живот и остале области духовне делатности. Садржај појма модерна, нешто касније радикализован под именом авангарда, обједињавао се и уобличавао око разних књижевних група и пројеката, почев од импресионизма и симболизма и, потом, експресионизма, до мноштва индивидуалних и колективних књижевних подухвата, именованих неким од изама непосредно пред Први св етски рат и послије њега.
У јужнословенске књижевности, првенствено у хрватску и словеначку, појам модерна пренесен је из бечке књижевне средине, гд е се била уобличила једна специфична, бечка варијанта натурализма, која се крајем деведесетих година оплођује неким стилским аспектима импресионизма и утицајима сецесије, под којим именом се крије академски правац, познат по раскошности орнаментике и китњастом стилу.
Прве ђачке кружоке са таквим, модерним схватањем уметности у Словенији срећемо 1892, а своје прве књиге словеначки модернисти објављују 1899. године. Завршном годином словеначке модерне сматра се 1918. година, када је умро Иван Цанкар, један од најплоднијих представника тога књижевног раздобља. Радикална побуна против крутости и стабилности класичне грађанске идеологије и њене уметности, као једна од те мељних карактеристика словеначких модерниста, у књижевности је дала такве резултате који се могу поредити једино са учинком који је за развој и препород словеначке поезије имао Прешерн. Док је већина модерних књижевних покрета, укључујући и хрватску модерну, имала и своју програмску, манифестативну фазу, за време које су прво истицани манифести и начела новог схватања ум етности, а потом долазило до њихове примене у књижевној пракси, словеначка модерна јавила се спонтано и иманентно, без крупних прокламација и обећања. Таквом њеном карактеру доприноси и чињеница да они нису имали сопствени часопис у коме би излагали своја схватања и објављивали књижевне радове који таквим схватањима одговарају.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET